Zar se ne slažeš sa mnom da ono što otkrivamo perima našim
nije ništa drugo do pena na površini naših života, dok naše tihe
dubine ostaju van njihovog domašaja.
Sećanje je oblik sastajanja.
Zaborav je oblik slobode.
Postoji prostor između čovekove mašte i onoga što ostvaruje,
a koji se može prevaliti jedino čežnjom njegovom.
Značaj čoveka nije u onome što postigne, već u onome što čezne
da postigne.
Naš um je sunđer a naše srce potok. Zar nije čudno što većina
nas radije bira upijanje od jurenja?
Kad mi je čaša prazna, predajem se njenoj praznini.
Ali,kada je dopola puna, mrsko mi je što je takva.
Stvarnost druge osobe nije u onome što ti otkrije već u onome
što ti ne može otkriti.
Polovina onoga što kažem je besmislena, ali je izgovaram da bi
druga polovina do tebe doprla.
Smisao za humor jeste osećaj za meru.
Glas života u meni ne može da dosegne uvo života u tebi,
ali pričajmo da se ne bismo osećali usamljenima.
Većina doktrina je poput prozorskog stakla.
Kroz njega vidimo istinu, ali nas ono od nje deli.
Igrajmo se sada žmurke. Ako se sakriješ u srcu mome,
neće biti teško pronaći te. Ali, sakriješ li se u sopstvenoj
ljušturi, uzaludno bi bilo da te bilo ko traži.
Kako je samo plemenito tužno srce koje učestvuje
u veseloj pesmi radosnih srdaca !
Onaj ko bi razumeo suštinu žene, analizirao genija ili rešio
zagonetnost tišine, upravo je čovek koji želi da se probudi
iz divnog sna da bi seo za jutarnju trpezu.
Često deci svojoj pevamo uspavanke kako bismo
i sami mogli spavati.
Sve naše reči nisu ništa drugo do mrvice koje padaju sa gozbe uma.
Nijedna čežnja ne ostaje neispunjena.
Tvoje drugo ja je uvek zbog tebe tužno.
Ali tvoje drugo ja na tuzi odrasta, tako da je sve u redu.
Ukoliko želiš da poseduješ ne smeš iziskivati.
Ljubav je veo između dva ljubavnika.
Svaki muškarac voli dve žene. Jedna je plod njegove
mašte a druga još nije rođena.
Kako će drugačije srce moje otpečaćeno biti osim ako slomljeno
ne bude ?
Rob si onome koga voliš zato što ga voliš.
I rob si onoga koji te voli, jer te voli.
Često zajmimo od našeg sutra da bismo izmirili dugove prema
našem juče.
Možda čovek može počiniti samoubistvo u samoodbrani ?
Čudno je to što sažaljevaš sporohodnog a ne sporoumnog,
kao i onog slepih očiju a ne slepog srca.
Svi smo mi zatočenici, samo su neki od nas u ćelijama sa prozorima
a neki bez njih.
Kada bismo ispovedali grehe svoje jedni drugima,
morali bismo se zaista smejati koliko smo neoriginalni.
Ne želim da slušam pobednika kako propoveda pobeđenom.
Jednom pričah potoku o moru, a potok mišljaše o meni da sam
obični maštoviti hvalisavac. A jednom pričah moru o potoku,
i more mišljaše o meni da nisam ništa do klevetnik koji voli da
omalovažava.
Kako je samo skučena vizija koja uzdiže marljivost mrava nad
pevanjem skakavca !
Najuzvišenija vrlina ovde mogla bi biti najmanja na drugome svetu.
Može biti da je sahrana kod ljudi svadbeno veselje međ anđelima.
Istini za volju, govorimo samima sebi, ali ponekad govorimo dovoljno
glasno da nas i drugi mogu čuti.
Najbliži srcu mome su kralj bez kraljevstva i siromašni čovek koji
ne zna kako da prosi.
Čoveka čine dvojica ljudi – jedan je budan po tami, a drugi po
svetlosti dana spava.
Velikodušnost je davati više no što možeš, a ponos je uzimati
manje nego što ti je potrebno.
Onaj koji najviše čezne najduže živi.
Um je često maska. Kada bi je mogao pokidati pronašao bi
ili razdraženu genijalnost ili veštinu kako žonglira.
Razuman mi pripisuje razumnost a glup glupost.
Smatram da su obojica u pravu.
Biramo zadovoljstva naša i tuge mnogo pre nego ih iskusimo.
Tuga ne predstavlja ništa drugo do zid između dva vrta.
Vera je oaza u srcu koju karavan razmišljanja nikada neće
dostići.
Ako tajne svoje vetru otkriješ, nemoj ga kriviti što ih otkriva
drveću.
Da sediš na oblaku ne bi video graničnu liniju koja odvaja jednu
zemlju od druge, ni kamen međaš što odvaja imanje od imanja.
Šteta što ne možeš sedeti na oblaku.
Kornjače mogu reći više o putevima no zečevi.
Čudno je da stvorenja bez kičme imaju najtvrđe ljušture.
Tek kada žongler ne uspe da uhvati lopticu počinje da mi
se sviđa.
Zavidljivac me hvali nesvesno.
Neka Bog nahrani prebogate !
Veliki čovek ima dva srca – jedno krvari a drugo podnosi.
Možeš zaboraviti onog sa kime si se smejao ali nikad onog
sa kime si suze prolivao.
Mora biti da postoji nešto strašno sveto u soli.
Ona se nalazi u suzama našim i u moru.
Odista je beda kada ispružim praznu ruku prema ljudima i ne
dobijem ništa. Ali, beznađe je kada ispružim punu ruku,
a ne nađem nikog da to primi.
Naše najsvetije suze nikada ne potraže oči naše.
Svaku misao koju zarobih izrazom moram osloboditi delima svojim.
ZZ Blog 