„Brit-Mari je bila tu “ Fredrik Bakman

U današnje vreme vam treba neshvatljivo mnogo
papirologije da biste uopšte bili ljudsko biće.
Besmisleno mnogo administracije samo da bi vam
društvo dozvolilo da budete tu.

Neki ljudi ne razumeju značaj spiskova, ali bogovi
znaju da Brit-Mari nije od tih ljudi. Ona ima toliko
spiskova da je prinuđena da ima i poseban spisak
u kom su navedeni svi spiskovi.

Zapravo nije želela da sve bude lako, samo je želela
da bar nešto bude važno.

Teško je znati, kao što je uvek slučaj kod
takvih ljudi, jesu li svi voleli Ingrid zbog toga
što je bila toliko pozitivna, ili je ona
bila toliko pozitivna zbog toga što su je svi voleli.

Nikada niste zaista sami ako stojite na balkonu,
jer imate automobile i kuće i ljude na ulici.
Okruženi ste njima, a opet i niste. To je ono
najbolje kod balkona.

U tišini ne znate da li neko zna da ste tu, a zima
je tiho godišnje doba, jer hladnoća izoluje ljude.
Čini svet nečujnim.

Svi brakovi imaju svoje loše strane, jer svi ljudi
imaju slabosti. Svi ljudi koji žive sa još nekim
nauče da se na različite načine nose s tim slabostima.
Na primer, one se mogu posmatrati kao što posmatrate
veoma teške komade nameštaja, pa jednostavno naučite
da čistite oko njih. Da održavate iluziju. Naravno, znate
da se prljavština skuplja ispod površine, ali naučite da to
potiskujete sve dok gosti ne mogu ništa da vide. Onda
jednog dana neko bez pitanja pomeri taj komad nameštaja,
i sve izađe na videlo. Prljavština i ogrebotine. Trajni tragovi na
parketu. Tada je prekasno.

U gradovima postoje toliki ljudi koji noću ne žele da
borave kod kuće da je moguće otvarati čitave lokale,
čitavu industriju zabave, koje rade samo tada, dok se u
Varoši život povlači u čauru kada dođe mrak.

Čovekov mozak ima čudesnu sposobnost da priziva
toliko jasna sećanja da ostatak tela može da izgubi
oslonac u vremenu.

Naravno, obično donosim cveće kada me pozovu
negde na večeru, ali u Varoši ne postoji cvećara.
Primetila sam da volite cigarete. Pretpostavila sam da
su cigarete isto što i cveće za one koji vole cigarete.

On nije isto što i njegov ćale. Ćale može da bude svinja,
dete može da ispadne dobro. Trebalo bi to da znaš.

Jer život je nešto više od cipela u kojima hodate.
Više od toga kakva ste osoba.Sastoji se od osećanja
pripadnosti. Dela sebe u nekom drugom. Sećanja i zidova
i ormana i fioka sa pregradama za pribor u kojima znate
gde se šta nalazi.

Ljubav možda ne mora obavezno da znači vatromet i
simfonijski orkestar za baš svaku osobu, s tim zaista
mogu da se složim. Za neke od nas ljubav možda
može da označava nešto drugo. Nešto razumno.

Jednog jutra se probudite i shvatite da imate više života
iza sebe nego pred sobom, a ne znate otkud to.

Sve njene reči upućene njemu bile su nalik na odsedanje
u hotelu, nove i neobične, slične pažljivom isprobavanju
prekidača na zidu koji večito pale neke druge
lampe, a ne one koje ste želeli da upalite.

Svaka strast je detinjasta. Banalna i naivna. Nije naučena,
već nagonska, i zapljuskuje nas odjednom. Obara nas.
Spira sa stena. Sva ostala osećanja pripadaju zemlji, ali
strast boravi u svemiru. Zato strast i jeste vredna, ne zbog
onog što nam daje, već zbog onog što od nas zahteva da rizikujemo. Naše dostojanstvo.Nerazumevanje drugih i
prezrivo odmahivanje glavom.

„Moja baka vam se izvinjava“ Fredrik Bakman

---

Drugi odrasli opisuju je kao jako zrelu za
svoje godine.
Elsa zna da je to zapravo lepši način da kažu kako je
užasno naporna za svoj uzrast.

---

-Ako se ne možeš rešiti loših stvari moraš ih zatrpati
sa puno dobrijih.
-Dobrijih ti nije reč.
-Znam.

---

 Bakica kaže da ljudi koji sporo razmišljaju uvek
optužuju one koji brzo razmišljaju da imaju
problema s koncentracijom.

---

Bakica je odlučila kako bi bilo prokleto nepošteno
prema prirodi da ima omiljeni cvet.

---

Katkad je najsigurnije pobeći tamo gde ti se
čini da je najopasnije.

---

Elsa je pokušala shvatiti što znači „ironija“ i
prilično je sigurna da je to ono
kada tata ne kasni ni na što drugo nego po
Elsu u školu, a Bakica je uvek
kasnila na sve ostalo osim kad je dolazila
po nju.

---

Niko normalan nije nikad promenio
nijednu prokletu stvar.

---

Tišina od ugodne pređe u teško probavljivu,
a zatim dođe do nepodnošljive za jednu i po
večnost.

---

---

Što dobiti od nekoga ko ima sve?

---

Jer nisu sva čudovišta oduvek
bila čudovišta.
Neka su to postala od tuge.

---

Ko kaže da vitez
ne može biti gladan i zlovoljan?

---

Najbolje priče nikad nisu sasvim
realne i nikad sasvim izmišljene.

---

Čudno je koliko blizu stanuju ljubav i
strah.

---

Nikad se nemoj zezati s nekim ko ima više
slobodnog vremena od tebe.

---

Primetila je kako je lakše nagovoriti ljude da
pričaju o onome što ne vole, nego o onome
što vole.

---

Teže je sećati se stvari kad se sunce probija
kroz roletne.

---

Oblačne životinje plove nebom.
Jutro je prekrasno, ali je dan grozan.

---

Ona je dovoljno pristojna da zna kako si se,
kad ti netko poklanja knjigu,
dužan pretvarati da je nisi čitao.

---

Najveća moć smrti nije u tome da ljudi umru,
nego u tome da oni koji ostanu
izgube volju za životom.

---

---

Da su se izbušile rupe u zidovima i podovima
stanova, svi susedi mogli bi dodirnuti jedni druge,
toliko su blizu živeli, a ipak nisu znali ništa jedni o
drugima. A godine su samo prolazile.

---

Svako dete razvedenih roditelja s vremena na vreme

ima pravo biti prokleto ekscentrično.

---

„Ja… Druženja mi baš i ne idu.“
„Znam, ali čini se da vam baš ne ide ni samoća.“

---

Naravno, Elsa ne veruje u Deda Mraza, ali
veruje u ljude koji veruju u njega.

---

„Jesi li me htela pitati zašto smo se mama i ja prestali voleti?“
„Htela sam vas pitati zašto ste počeli.“

---

Jer ako je dovoljan broj
ljudi drugačiji, niko ne mora biti normalan.

---

„Put do kuće svakog jutra sve je duži“ Fredrik Bakman

Pošto sam od onih koji se više osećaju kao svoji
na svome kada pišu nego kada govore, ponekad
moram da vidim svoje misli ispisane slovima da
bih svatio šta osećam.

Mašta može da odustane od svega pre nego
telo.

Klupa je okružena drvećem, jer deda voli drveće,
zato što drveće čisto zabole šta ljudi misle.

On se i dalje seća kako je izgledalo zaljubiti se,
i to je poslednja uspomena koja će ga izdati.
Kada se zaljubio u nju, kao da mu je postalo
tesno u sopstvenoj koži.

Naš mozak je najbeskrajnija jednačina, a kada
je čovečanstvo bude rešilo, postaće moćnije
nego kada smo hodali po Mesecu.

Skoro svi odrasli ljudi koračaju svetom
ispunjeni kajanjem zbog nekog rastanka za
koji žele da su umeli da izvedu bolje i rado
bi se vratili unazad kroz vreme da to učine.

Sećanja mi izmiču, draga moja, kao da
pokušavam da izvadim ulje iz vode.

Ovo je preveliki svemir da bi se na njega ljutio.

Nikada nisu prestali da se svađaju i nikada
nisu spavali razdvojeni.

-Učiteljica je jednom tražila da napišemo
šta smatramo smislom života.
-I šta si ti napisao ?
-Druženje.
Deda sklopi oči.
-To je najbolji odgovor koji sam ikada čuo.

Ona je imala najsilovitija osećanja koja sam
ikada video kod nekog ljudskog bića, kada
bi se naljutila umela je da rastera kafanu punu
odraslih ljudi, a kada je bila srećna…tome se
nije moglo odoleti.

Kada se zaljubiš to je kao da ne znaš
kud bi s nogama.

Tede, mi ne putujemo u kosmos zbog toga što
se bojimo vanzemaljaca.Putujemo zato što se
bojimo da smo sami.Stašno je veliki taj svemir
da u njemu budeš sam.

„Zašto se niste ubili ? “ Viktor Frankl

(doživljaji jednog psihologa u koncentracionom
logoru)

Na svetu postoje samo dve ljudske rase :
rasa ljudskih i neljudskih ljudi.
Obe vrste su rasprostranjene, prodiru i uvlače
se u svaku društvenu grupu. Nema grupe koja
bi se sastojala samo od jednih ili samo od
drugih ljudi, pa u tom smislu nema dakle čistih
vrsta. Eto, bilo je ljudi i među stražarima !

Ako stotine hiljada čitalaca posežu sa knjigom
koja govori o smislu života to onda znači da je
taj problem danas toliki, da je ljudima dogorelo
do nokata.

Nikada neću zaboraviti kako sam jednom noću
bio probuđen stenjanjem jednog logoraša koji
se u snu trzao, očigledno zbog teškog sna.
Pošto sam bio osetljiv prema ljudima koji trpe od
noćne more i od delirijuma, hteo sam jadnika da
probudim. Ali iznenada sam povukao ruku kojim
sam hteo da ga prodrmam. Odjednom mi je postalo
jasno da nikakav san, ništa, ma kako inače bilo strašno
ne može biti tako strašno kao logorska stvarnost u koju
sam čoveka hteo da vratim.

Ljubav je poslednje i najviše do čega se ljudska
egzistencija može vinuti.

Nije važno šta mi od života očekujemo već
šta život očekuje od nas.

Nakon oslobođenja uveče su drugovi nagrnuli
u barake, prilaze jedan drugome i tiho pitaju :
„Čuj, reci iskreno jesi li danas bio radostan ? “
Drugi odgovara postiđeno, jer još nije znao da svi
osećaju isto: „Iskreno govoreći, ne !“…
Bukvalno smo zaboravili  da se radujemo i treba
to ponovo da učimo.

Niko nikada nema pravo da čini nepravdu pa ni onaj
koji je nepravdu pretrpeo.

Za duševno zdravlje potreban je određeni stepen
napetosti, napetosti između onog što je već
postignuto i onog što još mora da se uradi.

Čoveku je zauvek oduzeta sigurnost instinkata :
on mora da vrši izbor.

Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka,
iz dana u dan, iz sata u sat.

Istina se zapravo nameće sama po sebi i ne treba
joj posrednik.

Ljubav je primarni fenomen, kao što je to i seks.
Sam seks je normalan način izražavanja ljubavi.
Stoga se ljubav ne smatra kao propratni učinak
seksa već kao izražavanje doživljenog potpunog
zajedništva koje se zove ljubav.

Ljudi treba da budu srećni, nesreća je simptom
neprilagođenosti.

Mnogi koji danas dolaze kod psihijatra nekada
bi potražili sveštenika, pastora ili rabina, tako
da je psihoterapeut suočen više sa filozofskim
pitanjima nego sa emocionalnim konfliktima.

Ironično je to da preterana namera sprečava
da se dogodi ono što se silno želi.

Čovek je više od psihe.