Uvek sam smatrao da najbolje možemo upoznati jestivi deo sveta.
Podstaknuta istorijom i geografijom, ruska kuhinja se odavno spojila sa istočnjačkom, formirajući par uporediv sa ženom i ljubavnicom.
Kebab je u Evropu sa turske granice preneo Aleksandar Dima, koji je otvorio prvu pečenjaru u Parizu. Očaran ovim pastirskim jelom, pisac ga je spravljao čak i od vrana.
Na zapadu sve istočne slatkiše zovu „turskom poslasticom”. To jedva da je tačno. Nugu, baklavu, orasnice i rahat lokum Persijanci su pravili još za vreme Kira. Zasluga Turske je u tome, što je ona u eri mehanizacije sačuvala tradicije ručnog poslastičarskog umeća.
Smatrajući da čovek nije zasebna osoba,već zajedništvo muškarca i žene, Kinezi i u hrani strogo paze na ravnopravnost polova. Zato se, recimo, pirinač ne sme prelivati sojinim umakom: i jedan i drugi predstavljaju muški princip jang. Jelo koje dospe na trpezu smatra se završenim tek kad se u njemu okupe svih pet ukusa – ljuto, kiselo, slano, gorko i slatko.
Upravo je dekorativni karakter japanske kulinarije doprineo njenoj svetskoj slavi ali i opštoj zabuni. Najpopularnije jelo ujedno je i najotmenije: suši. Živopisan kao lakirana kutijica, on često nadahnjuje umetnike, ali servirati suši za večeru ravno je svečanom posluženju od – sendviča. Ustvari, baš njih su i zamenjivali ovi pirinčani hlepčići s ribom ( koja nije obavezno presna), kada je pre tri veka osvojena nova prestonica, Tokio, gde je živelo premnogo neženja lišenih domaće kuhinje.
Za razliku od nas, Japanci ni u račićima, ni u komadu ribe, ni u režnjevima tikvice ne cene toliko samu sirovinu koliko okolnu sredinu.
Staviti parče nefermentisanog sira u frižider, za Francuza je isto kao i gurnuti mače u zamrzivač.
Prezirući industrijske novotarije, jermenska kuhinja nema poverenja u mašinu za meso. Umesto da govedinu meku kao duša gurnu u bezdušni gvozdeni žrvanj, Jermeni meso tuku drvenim maljem, pretvarajući ga u beličastu penu – sufle.
Tuđa kulinarija često služi kao praznična alternativa domaćem jelovniku. Japanci, tako, nedeljom posećuju kineske restorane, Englezi – indijske, Francuzi, kada to mogu sebi da priušte – francuske.
Da bi se odistinski prepustili tropskoj kuhinji, pre svega treba da naučimo da ne brkamo ljuto sa začinjenim. Prvo ubija ukus, drugo ga obogaćuje.
Obično se jelo sastoji iz dvadesetak sastojaka, i kuvar sa Tajlanda se retko smiruje dok ih sve ne upotrebi.
I nije čudo što ruska kuhinja nije imala uspeha u inostranstvu. Ona je kao ćirilica: s jedne strane suviše samosvojna, a s druge nedovoljno egzotična. Ono najbolje od nje su ili ukral isusedi (švedski „apsolut”) ili je (kao u Americi crni kavijar) stavljeno van zakona.
U osvit 20. veka u Ameriku su đevrek doneli Jevreji, bežeći od pogroma. Kao sećanje na to, njih ovde i danas zovu, na jidišu, bejgel. Ispoljivši, kao i svi naši emigranti, pojačanu žilavost, đevrek je sačuvao ako ne sadržinu a ono svoju formu i svoju tajnu: pre pečenja krste ga vrelom vodom.
Većina ljudi ne zna šta će sa svojom bibliotekom. Jedni je sakupljaju, drugi rasprodaju, treći poklanjaju ili ostavljaju u nasledstvo.
Zašto ne bismo probali prilično uvrnut ali jednostavan Remarkov recept, koji ne samo što nudi svom junaku „kupus s ananasom, ukuvan u šampanjcu”, već i tvrdi da je to – „jelo za kraljeve i pesnike”.
Unutrašnji protest protiv opšte racionalizacije života tera nas u potragu za posuđenim emocijama.
Svaki češki pisac ume da sagradi kuću sopstvenim rukama. – Ako nije pisac? – hteli su da ga zbune. –Taj pogotovo.
I ja bih želeo da politiku kroje meni razumljivi ljudi.
Ustvari, sve što podleže brojanju – od radnih dana do izbornih rezultata – lišeno je smisla, ali ne i opravdanja: ne može se drugačije.
Novac ne može da reši nijedan nasušni problem. A kad novca nema, svi problemi su nasušni.
Govoriti ono što treba, i odgovarati kada te pitaju – to je vrlina kompjutera a ne čoveka, a pogotovo ne Rusa, naviklog da pliva u umetnutim rečenicama kao štuka među lokvanjima.
Ohladio sam se prema Internetu kada sam se uverio da elektronska komunikacija veoma podseća na prestoničku žurku: mnoštvo nepoznatih ljudi sreće se bez nade i želje da se pobliže upoznaju. Razlika je samo u tome, što se u Mreži ne poslužuje piće.
Što duže živim u 21. veku, sve više bih voleo da se vratim u neki predindustrijski vek, kada je razgovor smatran vrhunskom zabavom, kada je rečenica imala poentu, a misao–tok, kada su replike bile duge, humor prikriven, reči–svoje, pažnja–netremična, sluh–oštar, kada iskrenost nije služila kao opravdanje za neznanje, kada mrežu nisu tkali elektroni već asocijacije…
Latio sam se Dostojevskog kad sam saznao da ga je Sadam Husein čitao pred hapšenje. Privlače me knjige kojima se ljudi obraćaju u trenucima krize. Amerikanci se obično opredeljuju za Bibliju, ali to ne kazuje mnogo, jer većina, na čemu joj ponekad zavidim, i neposeduje druge knjige.
Reklama stavlja pred autora nimalo lak zadatak – da izokola ubeđuje.
Neobaveštenost steriliše stvarnost.
Priroda je svojevrsno sklonište od raznih prepada, tu možemo da odahnemo u ravnodušnoj okolini, pre nego što se vratimo u naš svet krcat emocijama.
Politika, međutim, ne postoji da bi se iskorenile protivurečnosti. Ona omogućuje život sa njima.
Svakom je, međutim, jasno da glavna žrtva ovog rata može postati civilizacija, ta osetljiva mašinerija života, na čiji rad smo prestali da obraćamo pažnju, sve dok teroristi nisu počeli da uništavaju njene sastavne delove.
Sloboda zahteva mnogo više odgovornosti nego rutina. Naročito u doba koje je ukinulo ravnomernu smenu sezona.
To sam naučio od Hemingveja. Na pitanje koju ribu najradije lovi, odgovorio je: „Veličine mog tiganja.”
On rukuje pincetom intuicije, ostavljajući razum bez posla.
Teško da postoji išta strašnije i smešnije od proze Beketa, koji je jednom napisao da smo svi mi „rakljivci u ordinaciji zubara”.
U suštini, celokupna filozofija 20. veka razvija jednu misao Berđajeva: o tome, kako je čovek, postavši konačno car prirode, postao rob mašine.
(napomene : Neka imena nemaju samo jednu planetu za vladara već dve ili čak tri. Primer: moje ime Zorica pripada Suncu i Marsu. Ukoliko neko ime nedostaje vrlo lako se može izvesti od već ponuđenih, bilo žensko izvedeno od muškog ili obrnuto)
SUNCE
Simbolizuje muški princip, moć, ambiciju, samopouzdanje, otmenost, galantnost, poznate ljude, stepen samosvesnosti, hrabrost, kraljevstvo, unapređenje, stipendije, autoritet. Dan u nedelji koji korespondira sa ovom planetom je Nedelja, od materijala koji se mogu naći u prirodi Sunce povezujemo sa zlatom, dijamantima, rubinima i hrizolitom, a kada su boje u pitanju, ova planeta se tradicionalno povezuje sa žutom, zlatnom i purpurnom.
Adam Anastazija Andreja Avram Bogdan Borislav Bosiljka Branislav Bratislav Budimir Časlav Danijel Danijela Danilo Despot Dobrosav Dragoslav Dragoslava Dušan Elena Ema Goran Gordana Helian Ištvan Jakob Jakov Jaroslav Jasenka Jasna Jelena Karlo Karolina Klara Kruna Krunislav Lea Lenka Marta Mihaela Mihajlo Milisav Miloš Mirela Miroslav Momir Nedeljko Neven Nevenka Ognjen Olga Oliver Olivera Olja Ranko Roksanda Silvana Silvija Slaven Slavica Slaviša Slavko Stanislav Stefan Stevan Stjepan Sunčica Sveta Svetlana Svetomir Svetozar Šćepan Tereza Tomislav Una Valerija Vartolomej Vasilije Vekoslav Vanceslav Veroslav Vid Vidan Vidoje Vidoslav Vidosava Višeslav Vitomir Vladimir Vlada Vladislav Vlajko Vlastimir Vlasta Vojislav Vukoslav Vukoslava Zdravko Zlatan Zlatko Zoe Zoja Zoran Zorica Živadin Živana Živko Živojin Živorad
MESEC
Mesec je od davnina povezivan sa lepotom, maštom, snovima. Drugim rečima, Mesec je ono tanano, opsenarsko, plemenito i sažaljivo u nama, Mesec je ženski princip, princip plodnosti. Predstavlja porodicu, kuću, dom, naše emocije, ljude koji imaju potrebu da pomažu drugima. Dan u nedelji koji korespondira sa Mesecom je Ponedeljak, a od materijala koji se mogu naći u prirodi povezujemo ga sa srebrom, biserima, smaragdom, mesečevim kamenom i kristalom. Kada su boje u pitanju Mesec se tradicionalno povezuje sa belom, te srebrnom, svetlo plavom i sivom.
Agata Blagica Dijana Dragoslav Dušan Dušica Eva Gabrijela Ines Izvorinka Katica Margarita Miomir Nataša Natasja Nikola Rodoljub Sanja Selena Snežana Spomenka Srebrenka Suzana Tamara Tijana Valentina Želimir Željana Željka Željko
MERKUR Merkur se dovodi u vezu sa mladim ljudima, decom, putovanjima, komunikacijom u najširem mislu (misao, slova, rečnik, pošta, novine, pisma, bilo koja vrsta informacija). To su, dalje, i svi ručni i zanatski radovi, saobraćaj, učenje, osnovna škola, ali na psihološkom planu to je i naš način razmišljanja i izražavanja, naš praktičan um, pa i odluke koje svakodnevno donosimo. Dan u nedelji koji korespondira sa ovom planetom je Sreda, a od materijala koji se mogu naći u prirodi Merkur povezujemo sa živom, kalcedonom i alektorijusom. Kada su boje u pitanju, sve što je šareno, ali i sivo i žuto spada pod Merkurovu nadležnost.
Adam Aleksandar Angelina Bratislav Dejan Desanka Emil Emilija Gligorije Gorica Janja Jovica Kazimir Lidija Maja Mališa Melisa Paola Pavle Rada Rade Slaviša Sredoje Todor Vukobrat Živorad
VENERA
Venera simbolizuje mlade devojke, umetnost u najširem smislu, luksuz, lepe i vredne stvari, imovinu, pa i brak. Pod njenom vladavinom su svi frizeri, juveliri, modni kreatori, igrači, ali i svi ukrasi svakodnevnice poput kozmetike, cveća, nakita i slatkiša. Dan u nedelji koji korespondira sa Venerom je Petak, u astrologiji ova planeta vlada znakom Bika i znakom Vage, a od materijala koji se mogu naći u prirodi povezujemo je sa biserima, safirom i bakrom. Zelena i roze boja, kao i sve svetle (takozvane vazdušaste) spadaju pod njenu nadležnost.
Marsu se pripisuje svaka vrsta akcije i preduzimljivosti, on je i snaga, vitalnost, takmičarski duh, ali i sve ono što nas ljuti i što u nama izaziva bes. Mars je, jednostavno rečeno, ono animalno u nama, strast, mržnja, kao i naša seksualnost. Povezan je sa mladićima, uniformisanim licima, svim sportistima i snažnim muškarcima, ratnicima, vojnicima, ali tu spadaju i hirurzi, mesari, pa i inžinjeri, mehaničari, kovači i varioci. Mars su i sve akutne bolesti, sve povrede koje nastaju primenom nasilja, kao i svi oštri predmeti oko nas. Dan u nedelji koji se povezuje sa ovom planetom je Utorak, od materijala koji se mogu naći u prirodi Mars vlada gvožđem, jaspisom, magnetitom, rubinom i arsenom, a omiljena boja mu je crvena.
Aleksandar Anamarija Andreja Arsenije Bojan Boris Borislav Borivoje Borko Branislav Branka Branko Dalibor Davor Despot Đorđe Emir Ervin Gvozden Ignjat Ivica Jaroslav Jelica Krstivoje Ljubivoje Marija Marijana Marko Marta Martin Martina Milivoje Mirjana Momčilo Nebojša Ognjen Ostoja Rade Ratko Ratomir Romana Rumenka Serafim Srđan Stana Stanoje Stojan Valerija Velibor Velizar Veronika Viktor Viktorija Vojin Vojislav Zoran Zorica
JUPITER
Primarno, Jupiter se u astrologiji povezuje sa velikim znanjem, materijom u smislu konkretne mogućnosti sticanja bogatstva, ali je usko povezan i sa putovanjima, dalekim predelima i inostranstvom. Jupiter je i svaki učitelj, guru, sveštenik, fakultet, filozofija, religija, vera u dobro, srećne okolnosti; ali su u horoskopu upravo ovom dobroćudnom planetom prikazani i svi oni koji su sposobni da naprave veliki novac, kao i svi viši delovi društva, ljudi koji imaju neku titulu, ministri, pravnici, sudije i slično. Dan u nedelji koji korespondira sa Jupiterom je Četvrtak, od boja mu se dodeljuju plava, žuta i purpurna, a od materijala koje možemo naći u prirodi njemu pripadaju ametist, safir, kalaj i smaragd.
Aleksandar Aleksije Alisa Ana Anamarija Anđela Anđelko Bogdan Bogoljub Božidar Dalibor Dobrica Dobrila Dobrinka Dobrosav Dubravka Elizabeta Ema Ervin Filip Gavrilo Gojko Igor Ilija Ines Ivan Ivana Ivanka Jagoda Jagoš Jan Jana Jasmina Jasminka Javorka Jefimija Jelisaveta Josip Jovan Jovana Jovica Jugoslav Jozef Katarina Katica Lazar Maksim Marijana Matija Mihaela Mihajlo Nada Nadežda Novica Rastko Sara Sava Siniša Sofija Sonja Spasen Spasoje Srećko Tadija Teodora Todor Tomislav Vanja Vasilije Velibor Velinka Velja Vera Veronika Viktor Viktorija Višeslav Žana Žarko
SATURN
On je čuvar praga, planeta karme, predstavlja proveru svake vrste, hronične bolesti, oskudicu, dugove, a povezuje se i sa istorijom, okultizmom, neobrazovanim slojem društva, i svim mračnim tamnim mestima poput napuštenih rudnika, pećina, provalija i zatvora. Ipak, ne smemo biti previše surovi prema ovoj planeti! Da nije Saturna ne bismo znali ni šta je disciplina, odgovornost, ne bismo imali potrebu da nešto očuvamo jer upravo on daje mogućnost trajanja kroz vreme. Upravo zato ovu planetu najbolje opisuje izreka: kako seješ, tako i žanješ. Dan u nedelji koji korespondira sa Saturnom je Subota, boje koje mu se pripisuju su crna, siva i smeđa, a od minerala mu pripadaju ugalj, olovo, kao i sve tamno i krto kamenje.
Artur Boško Branka Branko Damir Danijel Danijela Danilo Darko Dmitar Dušica Đorđe Đurađ Đurđa Časlav Elizabeta Emina Goran Gordana Gorica Gradimir Haris Igor Irena Jelisaveta Julija Klaudija Konstantin Kornelije Kosana Kosara Kosta Krstimir Melanija Mitar Momir Monika Nemanja Nikola Ostoja Pera Petar Petra Radoš Sima Simeon Snežana Srboljub Staniša Stanislav Stanko Strahinja Tanja Tatjana Tihomir Tijana Tomislav Tugomir Uglješa Vujadin Vuk Vukašin Vukobrat Vukodrag Vukoslav Vukoslava Vuksan Zagorka Zvonimir
URAN
Uran simbolizira svako rušenje starog i stvaranje novog, to su i svi munjeviti pokreti, svi iznenadni događaji, udari groma, zračenja, talasi, eksplozije, kao i svi radikalni politički i socijalni pokreti, štrajkovi, pobune, želja za otcepljenjem i slično. Dovodi se u vezu sa ljudima koji se bave nesvakidašnjim zanimanjima, a zadužen je i za poštovaoce psihologije, metafizike i okultizma. Od minerala, Uranu se pripisuju ametist, ćilibar, laki metali ali i sve radioaktivne supstance, dok su mu omiljene boje tamno plava, lila i ljubičasta.
Barbara Davor Despot Franjo Nenad Obren Perun Relja Slobodan Slaven Velizar
NEPTUN
On simbolizira san, nadu, veru, sve ono nesvesno, neuhvatljivo, ono što nas dovodi u sumnju, ono zbog čega se pitamo da li je sve oko nas istina ili laž. Neptun je ideal, molitva, mašta, sposobnost vizualizacije, kao i vidovitost. Isto tako, pod njegovom zaštitom su umetnici, posebno slikari i muzičari, hipersenzitivne osobe, sveštenici, lekari, ali i svi oni koji su spoznali blaženstvo (ili prokletstvo?) platonske ljubavi. Od minerala se Neptunu pripisuje svo drago i poludrago kamenje koje se preliva u duginim bojama, kao i topaz i platina. Čak i boje kojima vlada su upravo takve – neuhvatljive, one koje se presijavaju i prelivaju jedna u drugu.
Anastazija Anđela Anđelko Angelina Atanasije Baltazar Bogoljub Božidar Elizabeta Emil Emilija Ester Gabrijela Hristina Igor Ilija Jadranka Jadranko Jordan Lazar Maja Marin Marina Marinko Pantelija Rajko Rajka Rista Sanja Sava Simonida Snežana Stela Suzana Tanja Tatjana Tea Vera Veroljub Zvezdana
Kad mnogo patiš u životu, svaki dodatni bol je u isto vreme i nepodnošljiv i beznačajan.
Razlog zbog kojeg se smrt drži tako blizu života nije biološka potreba – nego zavist.
Nemam šta da kažem o svom radnom veku, samo to da kravata predstavlja omču, i bez obzira na to što je okrenuta naopačke, svejedno će čoveka doći glave ako ne bude pažljiv.
Čuo sam jednako mnogo gluposti koje se pričaju o zoološkim vrtovima kao i o Bogu i religiji. Dobronamerni ali loše obavešteni ljudi misle da su životinje u „divljini“ srećne zato što su „slobodne.“ (…) Životinje u divljini vode život prinude i nužde unutar nemilosrdne društvene lestvice, u okruženju gde je strah suviše velik, a količina hrane mala i gde teritorija mora neprekidno da se brani. Kakvo značenje ima sloboda u takvom okruženju? Životinje u divljini nisu, u stvari, slobodne ni u prostoru ni u vremenu, niti u međusobnim odnosima.
Određena životinja nastanjuje odabrani prostor, bilo da je reč o zoološkom vrtu ili o divljini, na isti način na koji se šahovske figure kreću po tabli – u najvećoj meri. Ne postoji veća mogućnost, niti veća „sloboda“ u kretanju gušterice, medveda ili jelena, nego što je slučaj s konjem na šahovskoj tabli. U oba slučaja reč je o obrascu i svrsi. U divljini životinje se drže istih staza iz istih nužnih razloga iz sezone u sezonu. U zoološkom vrtu, ako životinja nije na uobičajenom mestu u uobičajeno vreme, to nešto znači. Može da bude odraz neke male promene u okolini.
Ali ne navaljujem. Nemam nameru da branim zoološke vrtove. Zatvorite ih sve ako hoćete (i nadajmo se da će ono divljeg sveta što je ostalo uspeti da preživi u ostatku prirodnog sveta). Znam da zoološki vrtovi nisu više omiljeni kod ljudi. Religija se suočava s istim problemom. Neke iluzije o slobodi truju ih oboje.
Ako se ima u vidu da životinje nemaju odeću i obuću, da im ne treba posteljina, nameštaj, kuhinjski elementi; da im nacionalnost ne predstavlja ništa; da im uopšte nije stalo do pasoša, novca, zaposlenja, škole, socijalnog osiguranja – ako se, ukratko, ima u vidu njihova lakoća postojanja, začuđujuće je koliko ih je teško preseliti. Preseljavanje zoološkog vrta je kao preseljavanje grada.
Više sam se plašio da bih sa nekoliko reči mogao da upropastim ono što volim. Šta ako njegove reči budu delovale na mene kao paraliza? Kakva je to strašna bolest kad može da ubije Boga u čoveku.
Nisu ateisti ti od kojih me podilaze žmarci, nego agnostici. (…) Odabrati sumnju kao životnu filozofiju isto je kao i opredeliti se za nepomičnost kao prevozno sredstvo.
Jer zlo na otvorenom samo je zlo iznutra koje je pušteno. Glavno poprište borbe za dobro nije javna pozornica nego mali proplanak svakog srca.
Moram da kažem nešto o strahu. On je jedini pravi neprijatelj života. Samo strah može da porazi život.
Strašna je stvar zbrzati oproštaj. Ja sam čovek koji veruje u formu, u harmoniju reda.
Razum je odličan za nabavku hrane i odeće, za traženje skloništa. Razum je najbolje oruđe koje nam stoji na raspolaganju. Ništa ne može da nadmaši razum u odbijanju tigrova od sebe. Ali ako ste preterano razumni, rizikujete da s prljavom vodom izbacite kosmos.
Biti roditelj vrlo je slično pokušaju vožnje bagera kroz staklarsku radnju. S nogama u gipsu. I fantomkom navučenom na pogrešnu stranu. Pijan.
Ljudi me ponekad pitaju kako sam živeo pre nego što sam upoznao tvoju majku. Odgovaram da nisam. Ni tebi ne bih želeo ništa manje od toga.
Brak tvoje mame i mene. Brzi tečaj : Dečko upozna curu. Cura upozna cipele. Cipele upoznaju cipele. Dečko isprazni podrum. Cipele ispune podrum. Dečko isprazni garderobu. Cipele ispune garderobu. Cura ode u sobu za goste i vrati se iz sobe za garderobu. Dečko i cura dobiju bebu. Cura upozna cipele za bebe. Dečko upozna karavan. Cura upozna tržni centar. Dečko podvlači crtu. Curi je zabranjeno kupovati nove cipele dok ne baci stare. Cura izbaci dečkove cipele.
Ponekad se trebamo rešiti stvari da napravimo mesta za nove stvari te nam tad stare stvari počinju nedostajati toliko jako da moramo stvoriti nove stvari koje će igrati ulogu starih stvari.
Kad bi samo znao koliko pizdarija za decu postoji. Najgore su pizdarije zapravo stvari koje smo kupili pre nego što si se rodio.
Kad te otpuštaju iz porodilišta, gledaš u bolničko osoblje kao da te ostavljaju u pustinji da umreš (…) Dođeš kući, sedneš i gledaš svoje dete kako spava pa se pitaš ko bi sada za to tačno trebao preuzeti odgovornost. Jer nije moguće da smo to mi.
Postao sam jedan od onih roditelja koji odluče da je njihovo dete genije jer je shvatilo kako pojačati zvuk na liniji.
Tvoji su dedovi sagradili vlastite domove pre nego što je Google uopšte postojao. Shvataš li šta to znači? Dok su odrastali, nisu imali ni Wi-Fi. Zamisli samo to. Njihovo celo detinjstvo bilo je epizoda „Survivora“. Najozbiljnije.
Nemoj praviti iste greške kao ja. Nikad nemoj vikati „Igraš kao curica“ nekome u sportskoj hali kao da je to definicija slabosti. Jednog ćeš dana držati ruku žene dok bude rađala i to će te posramiti više od bilo čega. Reči su važne. Budi bolji od mene.
A kad jednom postaneš roditelj, nikad ne oskudevaš u jednom – u tome da te ljudi kritikuju. Jer deca u ovo vreme nisu samo deca, ona su odraz tvoje ličnosti.
Nadam se da ćeš shvatiti kako hrabar čovek nije onaj koji započne svađu iako ne zna hoće li pobediti ili izgubiti. Hrabar je onaj koji zna da može pobediti, a svejedno izbegava sukob.
Nikad se ne smeš tući. Osim sa sredovečnim nemcima sa sombrerima kad se guraju u redu za doručak, naravno. No to ionako svi znaju. Oni su izuzetak. Izvan toga: nema tuče.
Moraš biti iskren, hrabar i pravedan. Voleti i biti voljen. Podbaciti. Osramotiti se. Trijumfovati. Pasti s nečega. Pasti na nekoga.
Tvoja majka ništa u životu ne voli više od plesa. I odabrala je deliti život s čovekom s kojim ne može plesati bez straha za vlastitu sigurnost. Odabrala je mene.
Pretpostavljam da ima jako malo ljudi koji ti mogu reći tačan trenutak u koje su shvatili da se žele buditi uz određenu osobu do kraja života.
Malo razmišljam i zato razumem sve što osećam. Osećam telom, a ne intelektom. Ja sam telo. Ja sam osećanje.
Protivnik sam svih lekova. Ne želim da ih ljudi uzimaju. Lek je izmišljena stvar. Znam ljude koji su se navikli da ga uzimaju. Ljudi misle da je on nešto neophodno. Lek je koristan samo kao pomoć, ali samo Priroda je ta koja može da daje i vraća zdravlje. Čak ni Tolstoj nije voleo lekove. Prihvatam ga kad je neophodan. Već sam rekao da je on beskoristan. Rekao sam istinu, jer je to tako.
Ona misli da je ljubav u poklonima. Mislim da poklon nije izraz ljubavi. To je jedan običaj. Poklone bi trebalo davati siromašnim ljudima, a ne onima koji su imućni.
Siromašan čovek ne odlazi u dobrotvorne ustanove, jer se stidi da ga pogrešno ne shvate. Sirotinja voli da poklone dobija na jednostavan način. Ja dajem vrlo jednostavno, bez pravljenja gužve.
Kada dajem poklon, ne govorim o Hristu. Bežim od siromašnih kad hoće da mi zahvale. Mrzim zahvalnost. Ne dajem poklone zbog zahvalnosti.
Ljudi misle da je Bog onde gde su tehnička otkrića najviše napredovala. Bog je tamo već bio kad nije bilo mašina. Čelik je potrebna stvar, ali je takođe i grozna stvar. Avion je grozna stvar. Leteo sam jednim avionom i u njemu plakao. Ne znam zašto, ali osećao sam da avioni uništavaju ptice. Sve ptice odleću, čim se pojavi avion.
U Petersburgu sam išao u dve škole, gde su me dosta učili. Ne treba mi univerzitetsko obrazovanje, kao što mi nije bilo potrebno da mnogo znam. Ne volim univerzitete jer se na njima traći vreme na politiku. Politika je smrt. Politiku su izmislile vlade. Ljudi su izgubili svoju osobenost i jedni druge ne mogu da razumeju i zato su se podelili po partijama.
Ja sam Tolstojevo drvo. Ja sam Tolstojevo korenje – Tolstoj je moj. Ja sam njegov. Tolstoj je živeo u isto vreme kad i ja. Voleo sam ga, ali ga nisam shvatao– Tolstoj je veliki, a ja sam se plašio onoga što je veliko. Novine nisu razumele Tolstoja; u jednom nedeljniku od njega su napravili gorostasa kad je umro, ali samo zato što su živeli da omalovaže cara. Car je čovek kao i mi i zato nisam želeo njegovusmrt. Žao mi je cara.
Ne volim astronomiju, jer astronomija nam ne objašnjava Boga. Astronomija nas uči o geografiji zvezda. Ne sviđa mi se geografija, budući da ne volim granice. Za mene je zemlja jedna jedina država. Zemlja je glava Boga.
Kinematografija se koristi za umnožavanje novca, a on se koristi za razvijanje kinematografske industrije. Jasno mi je da kinematografija donosi profit samo nekolicini ljudi, a pozorište mnogima. Rad u pozorištu za mene je vrlo težak, ali više volim oskudicu nego da radim na filmu.
Znam da je teško osećati kad si sam. Ali, samo kad si sam, možeš da razumeš osećanja.
Išao sam za ljubavlju i utvrdio da je nema.
Naša trupa se zvala Ruski balet. Voleo sam Ruski balet. Dao sam mu svoje srce i dušu. Radio sam kao vo, a živeo kao mučenik.
Puno toga sam doživeo. Danas je sve bilo užasno. Plašim se ljudi – niti me osećaju, niti razumeju, žele da živim onako kako oni žive. Žele da igram veselu igru. Ne volim veselje, volim život.
ZZ Blog 