Ona neće ništa da bude. Ona je već nešto.
Prerano sazrela, htela bi da se dopadne svakome.
Hoće da bude sigurna da se svuda dopadam.
Voli da sluša kad se pričaju priče.
Neće sebi da dopusti da je moja ljubav
uznemirava.
Moja joj ljubav često teško pada.
Uglavnom je hladna.
Žene su savršenije od nas. Slobodnije nego mi.
Mi smo uobičajeno bolji ; ali, one shvataju bolje
od nas, shvataju sebe i saznaju bolje.
Reklo bi se da su one po prirodi ono što smo
mi tek po veštini, i da je njihova veština naša priroda.
One individualizuju tamo gde mi univerzalizujemo.
Ona ne veruje u neki budući život, već u seobu duša.
Ne može da podnese da joj se posvećuje suviše
pažnje, ali se ljuti kad je zanemarivana.
Svaka spekulacija o razlozima srca: to je već sumnja,
oklevanje, nevernost.
Onaj ko beži od bola, neće više da voli.
Onaj ko voli, mora večito da oseća prazninu,
odsutnost, ranu da drži uvek otvorenom.
Blaga seta je istinska priroda prave ljubavi:
element želje iz srca i pričešća.
Najveći mir svaki put nailazi posle trenutaka
nespokojstva.
Ona sebe drži pod strogom kontrolom svesti i jedino
se bavi neprestanim glačanjem i ukrašavanjem
svog srca.
ZZ Blog 