Ja, poput svih ostalih ljudi, javno iznosim samo podšišano,
počešljano i naparfemisano mišljenje, a brižno, oprezno i mudro
skrivam svoje privatno.
Mnoge male stvari postale su velike zahvaljujući dobroj reklami.
Mučeništvo pokriva mnoštvo grehova.
Zar nam nema drugog izlaza nego da prihvatimo civilizaciju
i podignemo se dole na njen nivo ?
Među svim životinjama samo je čovek okrutan. On jedini nanosi
bol jer u tome uživa.
Prva stvar koju civilizovani ljudi nauče divljake je nepristojnost.
Osveta je slatka, ali ima i nedostataka : sve je u isčekivanju, sam
čin i nije ugodan …
Crva možete izravnati ali krivina ostaje u njemu.
Pas je pravi džentlmen. Nadam se da ću dospeti u njegovo nebo,
a ne u ljudsko.
Kada bi sve budale na ovom svetu pomrle, dragi Bože, koliko
bih samo bio usamljen.
Jednom sam razgovarao sa duševnim bolesnicima u sanatorijumu.
Sa idiotima sam inače govorio već hiljadu puta, ali sam samo tada
sa duševnim bolesnicima.
Ne bi bilo dobro da svi isto mislimo. Pa i konjske trke nastale su
zbog razlika u mišljenju.
Mišljenje stvoreno na temelju teorije, sujeverja i neznanja nije
naročito dragoceno.
Principi su drugo ime za predrasude.
Čovek se ne može osećati ugodno ako nema dobro mišljenje o sebi.
Snaga duha je pedeset puta veća od snage i izdržljivosti nabildovanih
mišića.
Kad nas ljudi ne poštuju, bolno smo uvređeni, a s druge strane, niko
od nas previše ne poštuje sebe.
Ubijete li običnog komarca, hoće li on nekome nedostajati ?
Baš! Usput rečeno: šta je onda čovek da bi se Bog sa njim baktao ?
Nikada u tekstu ne napišem „metropola“ ako i za „grad“ mogu dobiti
isti honorar.
Mnoge sitnice postale su velike nakon obljavljivanja u novinama.
Radije bih odbio dva piva nego se latio nemačkih prideva.
Ako se može očekivati da će neki spektakl biti posebno veličanstven,
volim ga videti tuđim očima, i to zato što ljudi uvek preteruju u opisivanju.
Onda ja mogu preterati sa tuđim preteranim opisom, pa će moj opis postati
zbilja nešto nezaboravno.
U nemačkom jeziku čovek može ceo dan putovati kroz jednu rečenicu,
i to bez presedanja.
Priče o ratu čoveka koji je bio u ratu uvek su zanimljive, dok su priče
o mesecu pesnika koji nije bio na mesecu – dosadne.
Pisac obožava pohvalu, makar i iz nekompetentnih usta.
Jedna jedina stvar je Bogu nemoguća: pronaći neki smisao
u bilo kom zakonu o autorskim pravima na ovoj planeti.
Čini mi se da ljudi prirodno mrze ono što žele voleti, a to ne mogu.
Išao sam u operu samo kad to nisam mogao izbeći.
Siguran sam da ne poznajem goru agoniju od slušanja nepoznate opere.
Kod Šekspira nema ljudskog govora. Tako kako on piše, nikad niko nije
govorio ni živeo.
Putovanje me više ne privlači. Video sam sve strane zemlje koje su me
zanimale osim neba i pakla, a prema njima osećam tek nejasnu znatiželju.
Putovanja su pogubna za predrasude.
Švajcarska je jedan običan grbavi kamen presvučen niskom travom.
U Parizu su me čudno gledali kada sam sa njima govorio na francuskom.
Nikako nisam uspevao podučiti te idiote da razumeju svoj vlastiti jezik.
Ulica u Carigradu prizor je koji svako mora jednom videti – ne češće.
Samo se ludak odvaja od svog prtljaga.
Nema veće nesreće nego opet videti kopno nakon radosnog, bezbrižnog
putovanja brodom.
Englez – bahata nacija.
Francuzi – preljubnička nacija.
Amerikanci – materijalistička nacija.
Nemci – strpljiva nacija.
Rusi – nacija koja se ne može odrediti.
Škoti – štedljiva nacija.
Italijani – nacija vruće krvi i blaga srca.
Najhladnija zima u mom životu bilo je jedno leto u San Francisku.
Ja sam se rodio skroman. Doduše, ne baš po celom telu nego tek
mestimično.
Ja sam jedan od velikoh umova, ponekad mi je potrebno nedelju
dana da nešto naumim.
Nemam ništa protiv kupanja, nakon što sam se već smočio,
ali mrzim ulaziti u kadu.
ZZ Blog 