-Remarkov rukopis za roman „Na zapadu ništa novo“ bio je odbijan
čak 14 puta. Inače, ovaj roman je za 18 meseci prodat
u tri i po miliona primeraka.
-Bodleru se nije sviđala sopstvena boja kose, pa ju je
bojio u zeleno.
-Gete je bio zaljubljive prirode i veliki ljubitelj žena,
i to ne samo u mladosti nego do kraja života.
-Šekspir je bio neradan i raspusan, sklon skitnji i
porocima… Često je bio nazivan plagijatorom.
-Agata Kristi je za vreme Prvog svetskog rata radila u
bolnici, gde je i stekla ogromno znanje o otrovima
koje će kasnije vešto koristiti u svojim delima.
Inače, ona je odustala od karijere pijanistkinje zbog
svoje preterane stidljivosti.
-Bodler je bio opsednut ženskim stopalima.
-Viktor Igo se poštuje kao svetac u vijetnamskoj religiji.
-Za zgražavanje je svakako podatak da je pisac Luis Kerol
(„Alisa u Zemlji čuda“), koga dugo prati epitet pravog
dečjeg pisca, bio sklon fotografisanju nagih devojčica.
-Hans Kristijan Andersen, bio je veliki hipohondar.
Njega je intimno više od svega plašila misao da
bi ga greškom mogli živog sahraniti !
Zato je ceo život po džepovima držao ceduljice na kojima
je pisalo: samo se čini da sam mrtav !
-Konfučije je bio toliko opsednut ružama, da je
posedovao biblioteku od 600 knjiga o njihovom
uzgajanju.
-Vuk Karadžić je u svom „Rječniku“ omaškom
ispustio reč „guslar“, mada su guslari mnogo
doprineli njegovoj slavi.
-Po delima Šekspira do sada je snimljeno preko 800 filmova.
-Puškinu nije rasla brada.
-Tolstojeva supruga je njegov rukopis knjige
„Rat i mir“ svojeručno kopirala čak 7 puta.
-Čarls Dikens morao je da bude okrenut ka severu
pre nego što bi mogao da napiše reč.
-Mark Tven je kao veoma mlad učio za brodskog
krmanoša. Prolazeći svakodnevno kroz neki tesnac,
kapetan mu je često govorio „Mark twain“ (na eng. zabeleži dva ).
Kad je kasnije postao humorista, setio se toga merenja pa je uzeo
pseudonim Mark Twain, po kojem ga i danas svi znaju.
-Jedini dramski pisac koji je umro glumeći svog junaka
je Molijer. U komediji “ Uobraženi bolesnik“, on je umro
na sceni igrajući uobraženog bolesnika.
-Za svoj roman „Derviš i smrt “ Meša Selimović je rekao
da je roman o njegovom bratu. Baš je taj roman Mešina jedva
čujna pobuna protiv društva i atak na sebe zbog kukavičluka
i ćutanja kada je o njegovom bratu bila reč.
Naime, i Meša i njegov brat u Drugom svetskom ratu
borili su se na strani partizana, i u ratu stekli mnoge
počasti. Negde pred sam kraj rata Mešin brat je optužen za krađu i preki
sud ga je po kratkom postupku osudio na smrt. Meša se zbog
toga nikada nije žalio Partiji. (Osuđeni nesrećnik uzeo je iz
neke napuštene kuće krevet, da njegova supruga, koja je
tada bila pred porođajem, ne bi spavala na podu).
ZZ Blog 