„Knjiga nemira“ Fernando Pesoa 1. deo

f7b60c5d254cd7e8bf9e50d8d8dad49c

Ovo su moje Ispovesti, i ako u njima ništa ne kažem,
to je zato što nemam šta reći.

Srce bi, da može misliti, stalo.

Sve je nesavršeno, nema tako lepog zalaska sunca, koji ne
bi mogao biti još lepši.

Na život gledam kao na svratište u kojem se moram zadržati
dok ne stigne kočija što vodi u bezdan.

Moram izabrati ono što prezirem : ili san što ga moja inteligencija
mrzi ili delovanje koje moja osećajnost odbija.

Živim u nekom dobu što prethodi mojem.

1451945382534126

Daleka je uteha mom nemiru.

Sve me zanima a ništa me trajno ne veže.

Ja sam dvojica, a obojica smo udaljeni – sijamska braća koja
nisu spojena.

Nikada se ne ostvarujemo.

Sastavljam krajolike od osećaja.

Sve što znamo samo je naš dojam, a sve što jesmo nečiji je
tuđi dojam.

pessoa

Tugovanje već sada zbog toga što ću sutra biti tužan jer sam
danas bio tužan.

Moj prezir drema u ogrtaču moje bezvoljnosti. . .

Postojali bogovi ili ne, njihove smo sluge.

Rano sam ustao i dugo se pripremao za postojanje.

Zavidim svim ljudima jer nisu ja.

Naposletku ostaje san, jer ne znam zašto, ali mislim da je
smisao u spavanju.

Polja su zelenija u rečima nego što to zaista jesu.

tumblr_mopu6c5fxz1rv29fpo1_400

U dnu moga srca, staroga zdenca na rubu prodatog imanja,
zatvoreno je sećanje na detinjstvo u prašini tavana tuđe kuće.

Samoća me opustošuje, društvo me opterećuje.

Stid je, pogotovo za čulnost, samo prepreka za energiju.

Blago onima koji svoj život ne poveravaju nikome.

Moja je sposobnost oduševljavanja oskudna.

Koliko nedoslednosti u želji da sam sebi budem dovoljan.

Ma koliko u duši bio romantik, mir nalazim samo u čitanju
klasičnih pisaca.

Ja nisam pesimista, ja sam tužan.

1411264135480160

Moji su snovi glupo utočište, nalik kišobranu što štiti
od munje.

Moj je život kao da me njime tuku.

Shvatiti da je gramatika tek instrument, a ne zakon.

Baviti se ljudskim društvom je zaludno, zaludno kao arheologija sadašnjice.

Bes je tako pun suza prema Bogu koji je stvorio nesposobnosti.

Ima trenutaka u kojima sve umara, čak i ono što bi nas odmorilo.

Shvatam da putuje onaj koji je nesposoban osećati. Zato su putopisi uvek tako siromašni kao knjige iskustava, a vredni jedino zbog mašte onoga ko ih piše.

1461457776107839_animate

Nikada se ne iskrcavamo iz sebe samih.

Uvek sam odbijao da me shvate. Biti shvaćen znači
prostituirati se.

Možda u meni postoji samo stroj za otkrivanje onoga što nisam.

A ima mnogo iskrenih osećaja, mnogo ispravnih osećaja
što ih izvlačim da ne bih osećao.

U svakoj prolaznoj ljubavi uživao sam samo u sećanju na onu koju sam izgubio.

Oni koji zaista pate ne čine masu, ne stvaraju skupove. Ko pati, pati sam.

1473026829211658

Osećam se izbačenim iz svoje duše.

Mogu zamisliti da sam sve, jer nisam ništa. Da sam nešto, ne bih mogao maštati.

San je gori od kokaina jer je prirodniji.(…)Ne boli, ne izaziva bledilo, ne ruši, ali za dušu onoga koji ga uzima nema više leka, jer nema načina da se odvoji od svoga otrova, zato što je to ona sama.

U današnjem životu svet pripada samo glupanima, bezosećajnima i buntovnicima. Pravo na život i na pobedu osvaja se danas gotovo istim osobinama kojima se osvaja smeštaj u nekoj ludnici.

Vreme je uvek neodređeno, nebo uvek daleko, a život uvek stran.

Možda nas vodi obmana; svest nas, svakako, ne vodi.

Ne težim ničemu. Boli me život. Loše mi je tamo gde sam, a već mi je loše i tamo gdje mislim da bih mogao biti.

1463153978755941_tall

Život koji se živi je protok nerazumevanja, razigrani prosek između veličine koja ne postoji i sreće koje ne može biti.

 

Bilo je sunca, ali ne i volje da se u njemu uživa.

Počivam u životu. Ništa u meni ne prekida ništa.

Pre svršetka leta i dolaska jeseni, u toplom intervalu kada vazduh oteža a boje se smiruju, popodneva običavaju nositi osećajno ruho lažnog ponosa.

Čini mi  se  kao da je Sudbina uvek tražila da najpe volim
ili želim ono što mi je sama priredila ne bih li
sledećeg dana
video kako to nemam, niti ću ikada imati.

nature-country-morning-path-iphone-6-wallpaper-ilikewallpaper_com

Jutro u polju postoji; jutro u gradu obećava. Jedno potiče na život, drugo potiče na razmišljanje. A ja ću verovatno uvek osećati, kao svi veliki prokletnici, da je bolje misliti nego živeti.

Dosta mi je mene samog, objektivno i subjektivno. Dosta mi je
svega, i svega od svega.

Nikada nisam poverovao u ono u šta sam verovao.

Čitanje je san vođen tuđom rukom.

„Umaramo se od svega osim od shvatanja“.

Volim se izražavati rečima. Bolje rečeno: volim izbacivati reči.
Moj mozak drema u svemu što osećam.
1430878936967949

Save

Save

Advertisements

4 коментара (+додајте свој?)

  1. tanjat
    сеп 15, 2016 @ 10:55:13

    „Nikada se ne iskrcavamo iz sebe samih“, ovo mi se najviše sviđa. A slikovne ilustracije 🙂 melem za dušu.

    Одговор

    • z.z.
      сеп 15, 2016 @ 12:51:38

      I meni je ta rečenica favorit…Toliko jednostavna, a opet toliko rečeno sa njom.Hvala ti, drago mi je da ti se dopadaju fotografije..i to što neko uživa u njima.Pozdrav !

      Одговор

  2. blogelodiesteban
    сеп 15, 2016 @ 19:33:28

    A meni: „Čitanje je san vođen tuđom rukom.“ 🙂

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Статистике блога

  • 850,488 hits
%d bloggers like this: