„Hadrijanovi memoari“ Margerit Jursenar

6e3cff477d72ac8e16ec70b1ddf844f7

Život mi je protumačio knjige.

Ako već treba da se zavaravam, radije ću se zavaravati u samopouzdanju ništa više neću izgubiti a manje ću patiti.

Po čemu se patnja trave koju kose razlikuje od patnje janjeta
koje kolju.

Pijanica se ne mora odreći svoga razuma, ali ljubavnik koji sačuva razum ne sluša do kraja svoga boga.

Ljubav nas odvodi u jedan drukčiji svet u koji inače nemamo pristupa
i u kojem se ne snalazimo čim se žar ugasi i užitak raspline.

Više je njih mene ostavilo nego ja njih, nikad nisam mogao shvatiti kako se čovek može nekog zasititi.

13912393_1803819989849839_6007191299221048604_n

Ljubitelj lepote na kraju nalazi lepotu posvuda, pronalazi zlatnu žilu
i u najprostijoj rudi.
 Ne volim kad neko misli da može pogoditi moju želju, predvideti je,
pa da se onda mehanički prilagođava onome što on misli da sam ja odabrao.
Ono što nas kod sna teši, to je da izlazimo iz njega, i to izlazimo nepromenjeni jer nas čudna neka zabrana sprečava da ponesemo sa sobom ostatke svojih
snova.
Brižnost može biti zamorna, čak i kad je iskrena.
Nikad nisam rado gledao voljena bića dok spavaju, znao sam da se odmaraju od mene i da mi izmiču.
Pisana me riječ naučila slušati ljudski glas.
dc7a84148de4fdb3648e980106c1699d

Vrlo bih se teško navikao na svet bez knjiga, ali stvarnost nije u njima jer ne može sva u njih stati.

Neki opet, kao Petronije,prikazuju život lakšim nego što jeste, prave od njega šuplju loptu koja odskače, koju je lako uhvatiti i hitnuti u svet bez težine.

Gotovo sve što znamo o drugima znamo iz druge ruke.

Od vremena do vremena čini mi se da u nekom susretu, u nekom znamenju, u određenom sledu događaja prepoznajem sudbinu, ali previše puteva ne
vodi nikuda, previše se zbrojeva ne slaže.

Ima ljudi koje sam viđao celog života a ipak ih neću prepoznati u paklu.

Ja sam pak tražio slobodu više no moć,
a moć samo zato što ona ponekad omogućuje slobodu
.

142654691022796

Malo ih je od kojih čovek ne bi mogao ponešto naučiti. Naša je velika zabluda što pokušavamo izvući od svakog ponaosob vrline kojih on nema, i što se ne trudimo razvijati u njemu one koje ima.

Pravo je mesto rođenja ono u kojem je čovek prvi put bacio razuman
pogled na samog sebe, knjige su bile moj prvi zavičaj.

Oboje smo patili od strasti da ukrasimo, a potom ogolimo dušu.

Moral je stvar privatnog dogovora, pristojnost javna stvar.

Naše nevolje potiču delom iz činjenice što je previše ljudi sramotno bogato ili očajno siromašno.

Svugde stranac, nigde se nisam osećao sasvim izolovan.

dyn004_original_322_287_pjpeg_2603216_04ab0cc1ec0e4616d1fcf18633cb9752

Svaka je sreća remek-delo i najmanja je pogreška pokvari, i najmanje oklevanje promeni, i najmanja grubost nagrdi, i najmanja glupost otupi.

Smrt je gadna, ali je gadan i život.

Mogućnost da zbacimo masku u svakom pogledu jedna je od retkih prednosti koju nam donosi starost.

Moje se mišljenje o njemu neprestano menjalo, što nam se događa
samo sa osobama koje su nam bliske.O drugima donosimo svoj sud
naprečac, i to jednom zasvagda.

Ništa nije sporije od pravog rađanja odraslog čoveka.

17835844

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Статистике блога

  • 905,301 hits
%d bloggers like this: