„Rimljanka“ Alberto Moravia

tumblr_o2nemfsi3U1s8t4dvo1_540

Devojka tvoje lepote mora uvek da traži društvo gospode.

Po ulicama sam hodala ukočeno i pažljivo, kao da nisam odevena u jadne
krpice, već u najskuplje haljine.

Ipak je tačno da ljudi ne znaju šta da urade s dobrotom i s nevinošću.
To su osobine kojima nas priroda velikodušno daruje i koje svi uznose
rečima, a koje nisu, međutim, ni za šta drugo nego da uvećaju našu nesreću.

On mi se u izvesnom smislu dopadao, ali sam na njega mislila samo kad
bih ga videla.

Da sam bila manje zaslepljena i manje neiskusna, bila bih shvatila da samo
smišljena neiskrenost ide za tim da izazove osećaj savršenstva, jer prava
iskrenost ima tu osobinu da pored malobrojnih vrlina ističe i mane i nedostatke.

tumblr_o329i6EMyz1tezjkso1_500

Shvatih da se moja snaga ne sastoji u tome da želim da postanem ono što
nisam, već u mom izmirenju s onim što jesam.

Kao i uvek on je bio savršen u izražavanju osećaja koje nije imao.

I tada je, kao i danas, u mom srcu postojao izvestan višak ljubavi koji me je
primoravao, u nedostatku legitimnog objekta na kom bi se zaustavio, da
zavolim čak i nedostojna lica, samo da taj višak ne bi ostao u lebdećem
stanju, neaktivan.

Meni se nikada nije sviđalo da nešto potpuno presečem, nisu mi se sviđali
nagli prekidi, jer smatram da stvari u životu umiru od dosade, ranodušnosti
ili navike, koja u stvari predstavlja samo jedan poseban oblik dosade, izražen
u vernost.Ja volim da vidim kako stvari umiru prirodnom smrću, bez moje ili
tuđe krivice, kako postepeno ustupaju mesto nečemu drugome.

Mislila sam da se svim ljudima bar jednom dnevno dešava da osećaju kako
im se život svodi na neizrecivu i apsurdnu patnju, mada na njima, kao ni na
meni, to saznanje nije ostavljalo nikakvih vidljivih tragova.

07f1a497cda8bf9b4d5f4ff44d966913

Dok se odupire, žena visoko drži glavu, ali kad jednom popusti, onda postaje
prava krpa i možeš je imati kad hoćeš.

Od duhovitih ljudi trebalo bi se čuvati kao od kolere…najčešće ispod njihove
duhovitosti nema ništa.

Ljubav je zaista čudna zverka, koja može da spava i kad je najjače biju, ali
kad se jednom probudi, za nju je tad smrtonosna i ogrebotina.

Najveća tragika ljubavi svakako je u tome što ona nikada nije uzajamna.

Šta mari što se mi ne razumemo, ako se volimo ?

Svi ljudi imaji jednu zajedničku crtu, zadovoljni su, naime, ako, kad ih zadesi
neka nesreća, ostanu bar živi, ali zato, čim vetar drugačije dune, smesta počinju
da kuju dalekosežne i ambiciozne planove.

IMG_20160507_193257

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Статистике блога

  • 905,302 hits
%d bloggers like this: