„Tišine“ Meša Selimović

tumblr_nfgnwfZyqi1r0o7uao1_500

Malo sam prazan, ali to je, valjda, zato što sam očekivao više od ovih
susreta.

Bogatstvo je kad postojimo samo za sebe.

Ovdje samo surovost ne pada u oči.

Lijepa je, ali ne zbog pravilnosti crta, već zbog nečeg samosvojnog.
(…) Poslije, dok smo stajali kraj ograde, gledajući naselja uz koja je
brod pristajao, bio sam joj zahvalan što nije žurila da pokaže ni
duhovitost, ni zamornu sentimentalnost, ni uzdržanost, ništa od svega
onoga što ljudi u prvom susretu nude jedan drugome.

Ne volim tugu, čini me zlim, zato se zavaravam bijesom.

Oduvjek je bilo da ljudi hoće bolje, pa je ispadalo gore i teže, a život sve
izmiri i izravna, i zlo i dobro, i poštenje i nepoštenje, pa se ne zna šta je šta,
a ostaje samo sjećanje na ono što je bilo, i opet sve počinje iznova.

Glavobolju sam dobio želeći da sa svijetom uspostavim prisnost.Sad mislim kako
je možda lakše mijenjati svijet nego s njim postati prisan.

tumblr_o52h6jUxVI1rwwpa0o1_500

I uvijek sve odgađamo, kao u strahu od rješenja.Ovako je mogućnost, cvjetanje,
prostranstvo želje.Sve je moguće, sve je pred nama.A kada pređemo tu granicu,
naći ćemo se na čvrstom tlu tačno određenog odnosa i obaveza kojih se bojim.

Možda ima više ustručavanja među ljudima koji se poznaju.

Maloprije sam bio siguran da sam joj potreban i da će to reći ne štedeći
ponos.Mislio sam da sam nadmoćniji.A sam sam želio da čujem bilo šta o sebi,
lijepo ili ružno, povoljno ili nepovoljno, ali sam to želio s bijesom, gotovo s mržnjom,
osjećajući da mi se izmakla, da nisam za nju neophodnost.

Iznenadna provala nježnosti je strah od samoće.

Bojim se da ću ti ostati dužan nježnost koja ti je potrebna.

Idi dođavola.Zamrziću te zbog plemenitosti.

-Gde si zapeo ?
-Još u materinoj utrobi sam zapeo.

Mala draškanja, sitna podilaženja sujeti djeluju odmah, kao aspirin, jer su
pipci samoljublja na samoj površini, spremni na svaki doticaj.I toliko smo prirodno
sebeljubivi da nam izgleda normalna svaka pohvala.

Ni na šta se ne zaklinjem, znam šta želim, ali ne znam šta mogu.

Glumićemo ljubav, laku ljubomoru, nervozno nezadovoljstvo, šaljivu nježnost,
kao i uvijek, samo će ti, možda, biti teško ako ne primjetiš da ja glumim, misleći
da mi činiš nepravdu.

1429858110485078_animate

Zar žene govore isto i kad su ljute i kad su ravnodušne ?

Baš me briga šta ljudi misle, a opet sam osjetljiv i vodim računa o tim bašmebriga
ljudima.

Ne mislim o tome kako smo nepravedni prema knjigama, uvijek tražimo da
odgovaraju našim raspoloženjima, ako su drukčije, smatramo da su loše.

Toliko želimo ljubav da ostajemo uporni i kada je ne nađemo.

Ne želimo svjedoka za naše slabosti, a ako ih pred nekim krijemo, zašto bismo
ga nazivali prijateljem ?

Mogao bi čovjek da riješi mnogo štošta kad bi mislio samo na sebe.

Gledam ljude kao zastavice na jarbolu, važno je šta mi javljaju.Ne vidim šta
su po sebi, već šta su prema meni.Oštećujem i sebe i njih tim sakatim primanjem,
počinje da me boli.

Ne bojim se ljubavi.Bojim se rizika.I zavisnosti.I mogućeg bola.

-Uvijek si jednom nogom u bjekstvu.
-Uvijek polovinom sebe u ljubavi.Drugu ostavljam u pripravnosti da izvuče
ludaka.

Voljeću te kao sebe.Ili ne, to je malo, voljeću te više.

1444080296530508_animate

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Статистике блога

  • 850,488 hits
%d bloggers like this: