„Silogizmi gorčine“ Emil Sioran

7698_0_1

Pazite se onih koji okreću leđa ljubavi, ambiciji, društvu.
Oni se svete zato što su se toga odrekli.

Briga za lepo kazivanje je povlastica onih koji ne mogu da se
uspavaju ni u kakvoj veri.

Jedino površni duhovi pristupaju nekoj ideji sa tananošću.

Šekspir – ljubavni sastanak ruže i sekire…

Lako je biti „dubok“ : dovoljno je dozvoliti da nas preplave
sopstvene mane.

Izvori nekog pisca, to su njegovi stidovi; ko ih ne otkriva u sebi,
ili se skriva, posvećuje se plagiranju ili kritici.

Romantičari su bili poslednji specijalisti za samoubistvo…Od tada je
ono zamandaljeno…Da bismo doprineli njegovom kvalitetu, osećamo
izuzetnu potvrdu za nekim novim zlom u našem dobu.

U vrtlozima intelekta postoji izvestan red  za kojim biste uzalud
tragali u vrtlozima srca.

6ce11c08d56c23dc93aefeaf1bc14e30

Skepticizam je elegancija nespokojstva.

Svi smo lakrdijaši u farsi : nadživljavamo svoje probleme.

Neki urođeni strah zamenjuje nam i nauku i intuiciju.

Filozofija služi kao protivotrov za tugu.

Sa svakom idejom koja se rodi u nama, nešto u nama truli.

Patetika odaje dubinu rđavog ukusa.

Realnost mi izaziva astmu.

Neiskrenost iz potrebe nadražuje inteligenciju.

abstract,art,black,,,white,duo,men,photography-5e51041cd106060d0dc7e87bd7f66a10_h

Bledilo nam pokazuje do kog stepena je telo kadro da shvati dušu.

Dosada je strah u stanju larve; zlovolja – sanjalačka mržnja.

„Ja sam kao slomljena lutka čije su oči okrenute unutra.“
Ova rečenica duševnog bolesnika teži više od mnoštva introspektivnih
dela.

Kad sve oko nas obljutavi, pravi tonik je radoznalost da saznamo kako
ćemo izgubiti razum !

U svetu bez melanholije, slavuje bismo pekli na roštilju.

Ja sam ono što jesam jedino iznad ili ispod sebe, u pomami ili klonulosti;
na svom uobičajenom nivou, ne znam da postojim.

Pre ili kasnije svaka želja mora da sretne svoj zamor: svoju istinu.

Svest o vremenu: atentat na vreme.

Dosađivanje je žvakanje vremena kao duvana.

Niko nije kadar da bdi nad svojom usamljenošću ako ne ume da bude mrzak.

072622c4c9efb431a972c49e1bbfba58

Donosim odluku uspravno: ležem i – poništavam je.

U meri u kojoj likvidiramo naše stidove, odbacujemo naše maske.

Svakodnevno se domunđavam sa svojim skeletom, a to mi moje meso
nikada neće oprostiti.

Ako si ma i jedan jedini put bio tužan bez razloga, bio si tužan celog svog
života a da to nisi ni znao.

Švrljam kroz dane poput neke kurve u svetu bez trotoara.

Postojanje: agonija bez raspleta.

Tuga : apetit kojeg nikakva nesreća ne utoljava.

Živim samo zato što je u mojoj moći da umrem kad mi se prohte; bez ideje o
samoubistvu odavno bih se ubio.

Nošen rasplinutošću, kačim se ma i za najmanju tugu kao za dasku spasa.

($((

Hoćete li da umnožite neuravnoteženosti, da pogoršate duševne nemire,
da sazidate ludnice u svakom ćošku grada?
Zabranite psovanje .

Probuditi se i ustati kao čudotvorac odlučan da ovaj dan nakrca čudima,
a zatim se opet vratiti u postelju i do mraka preturati po glavi ljubavne
i novčane brige…

U dodiru sa ljudima izgubio sam svu svežinu svojih neuroza.

U pesimisti se usaglašavaju nedelotvorna dobrota i nezasićena zloća.

Drskost bi bila verovati da sam najnesrećnije biće na zemlji, koliko god dugo
da sam već utučen.

Zašto se izvlačiti i napuštati partiju, kada nam ostaje još toliko da bismo bili
razočarani?

Stareći, naučite da zamenjujete svoje muke za svoje podsmehe.

Neka niko ne pokušava da živi ako nije prošao obuku za žrtvu.

0f8de9dd0b1f19fcc4095f8cb65bb4fb

Zbog čega se rešavati Boga da bismo opet spali na sebe?

Nadati se, to je demantovati budućnost.

U čitavoj večnosti Bog je sve izabrao za nas, pa i kravate.

Kad nas ništa više ne podbada, tu je zlovolja poslednji stimulans.

Idiot je jedini opremljen za disanje.

Kakva šteta da, na putu do Boga, moramo da prođemo kroz veru.

Nije dobro rastuživati se nad sobom.

Priručnici za neosetljivost suviše su razumni.

Vitalnost ljubavi: nepravedno bi bilo kuditi osećanje koje je nadživelo
romantizam i bide.

Ponekad sanjam o ljubavi dalekoj i isparljivoj poput šizofrenije parfema…

90465c3368ed39ea08f707c5d9e22c6d

Iskrena osećanja pretpostavljau nedostatak obzira prema sebi.

Neke stvari se opraštaju jedino sebi.

Volimo uvek…ipak; a to „ipak“ pokriva beskraj.

Da je Noje bio obdaren da čita budućnost, bez ikakve sumnje bi sam
potopio svoju barku.

Događaji- tumori vremena.

Čovek luči propast.

Plaši me političar koji ne pokazuje neki znak pokvarenosti.

Svako se osamljuje u svom strahu – svojoj kuli od slonovače.

Tajna mog prilagođavanja životu? Menjao sam beznađa kao košulje.

Svaki dan je Rubikon u kom bih hteo da se udavim.

253a10459de11f0cd499efe10b629af3

U samilosti, kao i u svemu, ludnica ima poslednju reč.

U našim snovima provaljuje ludak koji je u nama…poneki put ga, međutim,
čujemo kako hrče u našim mislima.

Trenutak kada verujemo da smo sve razumeli, daje nam izgled ubice.

Te ideje koje šestare prostorom i koje, iznenada, naleću na unutrašnje
zidove lobanje…

Iz straha od patnje, upinjemo se da ukinemo stvarnost.

Prisustvujem, užasnut, smanjivanju svoje mržnje prema ljudima.

Ko ne vidi smrt u ružičastom, boluje od daltonizma srca.

Svakom njegovo ludilo: moje je bilo da verujem da sam normalan,
opasno normalan.

Hteli mi ili ne, svi smo psihoanalitičari, ljubitelji misterija srca i gaćica,
gnjurci po užasu.

black-and-white-photography011

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Статистике блога

  • 850,485 hits
%d bloggers like this: