„Srce koje kuca na daljinu“ Elijas Kaneti / Elias Canetti

index_phixr

U mudrosti ima nečeg do te mere sramnog da bi čovek radije bio

suludi pametnjaković.

Spalio je sve svoje knjige i kao pustinjak povukao se u jednu

javnu biblioteku.

Nikada se samog sebe ne plašim više nego kada sam u stanju

da shvatim neko tuđe ludilo.

On je stvorio pustinju u njenoj duši.

Tu sad cvetaju njegove misli.

Kruna ljudske prinudne vladavine jeste

brojanje godina.

Najstrašnija masa koja bi se mogla zamisliti

bila bi sazdana od samih poznanika.

Filozof koji se bez ijednog pitanja provlači kroz

život.Ali kako taj ume da zapitkuje.

Istorija sve predstavlja tako kao da se to nije

moglo drugačije odigrati.

Neumorno se bacaš,gnjurče,u nedoumice drugih.

San je kao životinja ali neka nepoznata..Tumačenje

se svodi na kavez,ali se san nikad ne nalazi u njemu.

U svakom ratu obuhvaćeni su svi oni prethodni.

Zbrajajući prijatelje on nalazi sebe.Posle sabiranja,

oduzimanja,množenja i deljenja-ishod je,neočekivano,

on sam.

Samo ono što je neočekivano čini nas srećnim ali ono mora

da se sudari sa mnogo očekivanih zbivanja da bi bilo raspršeno.

60_28kiasma

Iako ste poznavali tri ili četiri hiljade ljudi,uvek pominjete

samo šestoro ili sedmoro.

Ponečeg se prisećamo jedino zato što to ni sa čim ne možemo

da dovedemo u vezu.

Čeka na jednu reč koja će mu sve reči rehabilitovati i

opravdati.

Razbijaću se sve dotle dok ne postanem celina.

Okružen sam neprijateljima koji žele da me teše.

Ne mogu više ništa da čitam o primitivnim narodima.Ja sam predstavljam

čitav jedan primitivan narod.

Kod Montenja često mi zasmeta salo njegovih citata.

Prvo dejstvo našeg prilagođavanja drugima jeste da postajemo

dosadni.

Pocepao je svoje srce na krpice.Bilo je od somota.

Čovek sam sebi sve podešava da mu bude udobno.

On je ,u stvari,neodoljivi lažov.

Zamuckivanje tvog uha,pošto je toliko čulo a ništa

nije shvatilo.

60_10kiasma

Neki ljudi toliko osećaju patnju drugih,da inače ništa ne osećaju.

Jezici otkazuju.Reči koje se uvek upotrebljavaju nemaju značaja.

On zamišlja Boga kao poliglota,koji svakom moliocu učtivo

odgovara na njegovom jeziku.

Kad bi svaki čovek slutio koliko su ga prozreli.

Odučio sam se od toliko toga što sam mislio da znam.

Odeven u debeli plašt dobrote,on odlazi među ljude

i nikad mu nije hladno.

Koliko puta moramo da kažemo šta smo pre nego što to

stvarno postanemo?

Ima nečeg zlosrećno prigušeno u ovdašnjim

sasvim mladim ljudima.Kao da su odgojeni u nekom plakaru.

Dobro je što smo se uvek interesovali za mnoga praznoverja

koja se međusobno isključuju.

Najponosniji čovek bio bi onaj koji mrzi svog

vođu.Koji sam ide napred, a da ga niko ne sledi.

Sama reč nije dovoljna,treba je pustiti u promet i posmatrati je

u njenom delovanju.

Život većine ljudi sastoji se,najzad,samo od uputstava

bez ikakvog smisla koja oni sami sebi ili drugima daju.

On se opija greškama drugih,pijanica morala.

On se kaje,on se rado kaje,ali samo kad

ništa nije skrivio.

Nekima među tuđincima „izbijaju zubi“ da bi onda našli

hranu među svojima.

60_7kiasma_v2

Bili su u stanju da uvuku glave i da gledaju kroz

majušnu rupu u grudima.

Više nam je stalo do toga da ljude ponovo oživimo,

nego da ih održimo u životu.

Ne mrzim naučeno,mrzim što u njemu stanujem.

Pošto bez reči ne mogu da opstanem,moram da sačuvam poverenje

u reči,a to mogu samo onda kada ih ne prerušavam.

Lepa proza koja se kreće u sferi knjiškog,

nešto je kao modna revija jezika,ona se stalno

vrti oko same sebe,ne mogu čak ni da je prezirem.

Muzika,zapremina čoveka.

Razdao se svima onima kojima je uputio dobre reči.

Ničeov ton ima u sebi nečeg od Kurana.O tome,zaista,

sigurno nije ni sanjao!

Naše moderno tumačenje snova čini ljude samo običnijima.

Njegov duh ima mesta za mnoge vrste ljudi.

Imam neobično osećanje da se sve što naučim

pretvara u strah.

Ovi oksfordski filozofi tešu li tešu,sve dok ne preostane ništa.

Mnogo sam od njih naučio: spoznao sam da je bolje sa tesanjem

i ne počinjati.

Ima nečeg zajedničkog u svim povestima,samo što još

ne znam šta je to.

Isuviše je ulica u jeziku,sve su već istrasirane.

Ljudi u koje polažemo svoje nade uvek su pogrešni,

kada bismo to znali,ne bismo mogli više ni trenutak

da živimo.

Jedan kaže :nije u stanju ni za čim da žali.Bog ? Neki kamen ?

Sanjari o tome da sa svog srca strese sve one koji su ga

za srce ujeli…

kiasma05

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Статистике блога

  • 850,488 hits
%d bloggers like this: