Anegdote

970849_463893090354147_912687585_n

~~~ Kada je Betovenu (1770-1827) njegov brat, koji se naglo obogatio

špekulacijama poslao vizit-kartu na kojoj je pisalo

„Johan van Betoven,posrednik nekretninama“, kompozitor mu je odgovorio

sa „Ludvig van Betoven, posrednik mozga“.

 

~~~A evo kako se snašao Franc List kada je na njegov koncert u jednom

nemačkom gradiću došlo jedva dvadesetak ljudi:

– Dame i gospodo – obratio im se veliki umetnik savlađujući svoje razočarenje –

srećan sam što vas vidim i obećavam da ću vam svirati kao nikad ranije.

Ali, ova sala je isuviše velika za naše malo društvo. U salonu hotela gde sam odseo

postoji odličan klavir i ja predlažem da svi pođemo tamo.

List je u hotelu za celo društvo naručio bogatu večeru i, na radost slušalaca, svirao do zore.

 

~~~Alberta Švajcera zapitao je jednom neki njegov zavidljivi kolega:
– Kako ste vi zapravo došli do svoje tri doktorske titule?

– Veoma jednostavno – odgovorio mu je Švajcer.

– Treću sam dobio zato što sam već imao dve. Drugu su mi dodelili zato

što sam već bio doktor, a za prvi sam se sâm postarao jer nijednu nisam imao.

 

~~~Uhapse ruskog pisca Maksima Gorkog zato što je išao bez dokumenata

i dovedu ga pred šefa policije.

– Vi ste taj Gorki, poznati skitnica! – započe ovaj s vrata.

– Treba da se stidite… A kažu da umete da pišete lepe pripovetke… Nego, kako bi bilo

da mi napišete jednu, možda ću vas pustiti na slobodu…

Gorki u svojoj ćeliji napisa za dva dana pripovetku i zatim zatraži od čuvara

da ga odvede šefu policije. Ovaj pročita pripovetku, zadovoljno se osmehnu,

stavi je u svoj pisaći sto i reče piscu:  – Slobodni ste!

Nekoliko dana kasnije Gorki je bio iznenađen kad je u lokalnim novinama

pročitao svoju priču. Potpisan je bio, naravno, šef policije.

 

~~~Poznati naučnik Albert Ajnštajn bio je gost u kući nekih poznanika.

Jednog trenutka domaćica ga upita:

– Šta biste više voleli: Frenka Sinatru ili Binga Krozbija?
Ajnštajn razrogači oči i upita:

– O čemu se radi?

– Vidite – poče domaćica da objašnjava – to su dva najslavnija pevača

zabavne muzike u Americi.

– Gospođo, -reče Ajnštajn smejući se – naučnik je osoba koja zna sve što

drugi ne znaju, ali na žalost često ne zna ono što drugi znaju.

 

~~~Engleski istoričar Tomas Mekoli (1800-1859) imao je neverovatnu

moć zapažanja i još neverovatnije pamćenje. Bio mu je dovoljan samo jedan

pogled pa da shvati sadržinu cele stranice u knjizi, a kad bi pročitao

prvo poglavlje zapamtio bi ga od prve do poslednje reči. Jednom je Mekoli

za opkladu za jednu noć naučio napamet ceo Miltonov „Izgubljeni raj“.

 

~~~Engleski pesnik XIX veka Semjuel Kolridž sve čitaoce knjiga podelio je u četiri grupe:

Prva – sunđeri koji sve pročitano lako i brzo upijaju, ali isto tako i zaboravljaju.

Druga – peščanici koji ništa ne upijaju i ne zadržavaju u pamćenju.

Treća – filteri koji zadržavaju neznatan procenat pročitanog.

Četvrta – velike grobnice (toliko su retki među čitaocima kao dragulji među kamenjem)

koji su sposobni ne samo da ocene pročitano nego i druge nateraju da učine isto.

 

~~~Knjiga čiji je sadržaj najsažetiji bez sumnje je delo Amerikanca Marka Lemona

pod naslovom „Savet onima koji žele da se žene“.

Tekst čini samo jedna reč „Don’t“ koja može da se prevede kao „Nemojte“.

 

~~~Jedan Englez dobio je na poklon enciklopedijski rečnik.

Posle izvesnog vremena poznanici su ga pitali da li mu se dopala knjiga.

U odgovoru je bilo zapisano: „Dopada mi se, međutim, dopadala bi mi se mnogo

više kad se u njoj ne bi tako često skakalo s predmeta na predmet“.

181418_571188252921339_1797220556_n

~~~Viktor Igo dobio je poštom koji je bio adresovan na „najvećeg pesnika Francuske“.

Ne otvorivši koverat Igo je pismo uputio Miseu, a ovaj ga poslao Lamartinu.

Međutim, ni on sebe nije smatrao dostojnim da otvori koverat i vratio ga je Igou.

Veliki pesnik bio je prinuđen da otovori koverat i nemalo iznenađen, otkrije da je

pismo adresovano na jednog netalentovanog stihoklepca koji je svoja

stihotvorenija objavljivao u pariskoj bulevarskoj štampi.

 

~~~Pikaso je želeo da nabavi orman od mahagonija, specijalnog oblika i dimenzija

za jednu veliku sobu u svom zamku u blizini Eksa u Provansi. Zbog toga je otišao

do jednog stolara. Da bi mu pokazao šta tačno želi, dograbio je sa tezge

komad papira i nacrtao skicu ormana. Kada su se dogovorili o svim pojedinostima,

Pikaso je zapitao: – Pa, koliko ćete mi računati za ovakav orman?

– Ništa, maestro, – odgovori mu stolar. – Samo mi potpišite skicu.

 

~~~Ruski kompozitor Borodin krenuo je jednom sa ženom u inostranstvo.

Na granici, prilikom provere pasoša, pogranični činovnik iznebuha je zapitao

Borodina kako mu se zove žena.Kompozitor, inače poznat po svojoj rasejanosti,

nikako nije mogao da se seti imena svoje žene i zbunjeno je ćutao. Činovnik je

već počeo sumnjičavo da ga posmatra. I tada je u kancelariju ušla Borodinova žena

kojoj je bilo dosadilo da čeka napolju. Borodin joj je potrčao u susret:

– Kaća! Za ime Boga, kako se zoveš?

 

~~~Čuveni pisac Bernard Šo neprestano je hvalio svoje drame kao remek dela.

Jedan od njegovih prijatelja prebaci mu jednog dana da je ipak napisao komad

koji je bio izviždan u Berlinu, Londonu, Njujorku i Rimu…

– Da – priznade Šo – ali koji pisac se može pohvaliti svetskim neuspehom?!

 

~~~Žan Gaben, kome su u jednom otmenom restoranu

na Jelisejskim poljima porciju piletine izracunali  70 franaka,

ovako je to prokomentarisao:

– Zaista je pravi zločin ispeći pile koje toliko vredi!

 

~~~Pipajući puls svog ozbiljno bolesnog prijatelja,

Mark Tven pogleda na sat i reče:  – Ili je ovaj čovek umro, ili moj sat stoji!

 

~~~Kada su francuskog pisca Aleksandra Dimu Mlađeg upitali

šta misli o svom slavnom ocu i kako se njih dvojica slažu,

pisac je odgovorio: – Ah, da, sećam ga se! To je ono veliko dete

koje se igralo sa mnom dok sam ja bio sasvim malo dete!-

 

~~~Iako nije bio siromašan, austrijski pesnik Peter Altenberg

kao da je bio opsednut mišlju da od drugih pozajmljuje novac.

Ali, pare je retko kad vraćao… Jedna od njegovih stalnih „žrtava“

bio je i književni kritičar Karl Kraus koji mu je nekada pozajmljivao

novac, a nekad izbegavao da to učini. Jednom prilikom Altenberg je

uporno navaljivao… – Čoveče, ostavi me na miru – pobunio se Kraus –

možda bih ti i dao pozajmicu, ali novčanik mi je prazan! Uostalom,

ti imaš više novca od mene! – – Pa dobro – odgovorio je pomirljivo

Altenberg – ako je tako, daću ti pare, a ti mi ih onda pozajmi!-

 

~~~Italijanski književnik Pitagrili zabeležio je u svojim „Uspomenama“

i sledeći slučaj: Jedna mlada dama zamolila je mog prijatelja i kolegu

Trilusu da pročita rukopis njenog romana. Svoje propratno pismo

završila je rečima:“Možda sam tu i tamo izostavila koju zapetu.

Molim vas da mi ih vi stavite.“ Tulisa je odgovorio: „Idućeg puta

pošaljite mi zapete, a roman ću vam ja napisati.“

tumblr_lhwj0q25I01qci4ejo1_r1_500

~~~ Za razliku od lika koji ga je proslavio, Čarli Čaplin bio je veoma

trezven čovek koji je, uprkos milionima koje je zaradio, živeo čak

preterano skromno. Njegovu kuću u Holivudu zvali su “Raspadnuta kuća”.

Sklepali su je radnici iz studija po njegovom nacrtu. Toliko je izgledala razvaljeno

da je predstavljala sprdnju. U njoj su glavni predmet bile orgulje na kojima je

svirao kada je hteo da zabavi goste, a enterijer je koristio i za snimanje filmova.

Na terenima je uvek bilo sveta, a jedna od redovnih posetiteljki bila je čuvena Greta Garbo.

 

~~~Kada je Albert Einstein došao u Sjedinjene Američke Države,

pitali su ga koje je rase.

Odgovorio je: „Ljudske!“.

Advertisements

6 коментара (+додајте свој?)

  1. Branislav Bojčić
    мај 26, 2013 @ 16:58:51

    Haha sjajno 😀

    Одговор

  2. ThinkBlog
    мај 26, 2013 @ 20:09:39

    😀

    Одговор

  3. vida
    мај 27, 2013 @ 07:47:17

    Hvala na divnim anegdotama, ali posebno ds pohvslim fotografije koje su odkicne.Puno pozdrava i uspeha, ocekujem nove misli…

    Одговор

  4. ThinkBlog
    мај 27, 2013 @ 13:22:35

    Nema na cemu !
    Drago mi je sto Ti se dopadaju fotografije…A bice novih misli…uskoro 🙂
    Pozdrav i od mene 🙂

    Одговор

  5. CIka Slaven
    јул 29, 2013 @ 12:27:07

    Anegdote su sjajne, sve pohvale 😉

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Статистике блога

  • 905,302 hits
%d bloggers like this: