Razne anegdote i naravoučenija 2.

12611_449897345070419_479065864_n_large

~~~Šetaju dva mudraca mostom i gledaju u reku.

– Pogledaj ribe kako se veselo praćakaju,

vidi se da su srećne.- reče jedan.
– Odakle ti znaš šta je njihova sreća kad nisi riba? – reče drugi.
– A odakle ti znaš da ja ne znam, kad ti nisi ja ?! – odgovori prvi.

 

~~~U staroj Grčkoj Sokrat je bio na glasu kao čovek koji ceni znanje.

Jednog mu je dana prišao poznanik i rekao mu:
– Znaš li što sam upravo čuo o tvom prijatelju?
– Stani malo – odgovori Sokrat. – Pre no što mi išta kažeš želim napraviti mali test.

Zove se „Test trostrukog kriterijuma“
– Trostrukog kriterijuma?
– Upravo tako – nastavi Sokrat – pre nego što počneš pričati o mom

prijatelju, mogao bi trenutak razmisliti zadovoljava li to neke kriterijume.
Prvi kriterijum je Istina.
Da li si potpuno siguran da je to što mi želiš reći istina?
– Ne – odgovori poznanik – zapravo sam to tek čuo i …
– Dobro – reče Sokrat – znači nisi potpuno siguran da li je to istina ili nije.
Da vidimo sada i drugi kriterijum, kriterijum Dobra.
Da li je to, što želiš reći o mom prijatelju, nešto dobro?
– Ne, naprotiv…
– Dakle – nastavi Sokrat – želiš mi reći nešto loše o njemu,

a nisi čak ni siguran je li to tačno. Još uvek možeš proći na testu,

jer je ostao još jedan kriterijum, kriterijum Koristi.

Da li će to, što mi želiš reći o mom prijatelju, biti korisno?- Ne, ne baš.

– Pa – opet će Sokrat – ako to što mi želiš reći nije istina, nije dobro,

i nije korisno, zašto bi mi uopšte rekao?

 

 

~~~- Šta više voliš, lepu ili pametnu ženu?
– Pametnu, naravno.
– A kad bi ta pametnica bila strašno ružna, da li bi je i tada voleo?
– Naravno da bih. Pamet je nebeski dar.
– Ti si baš sjajan čovek, danas nema mnogo takvih.
– I ti si sjajan tip, samo imaš jednu manu – lakoveran si.
– Naprotiv, odmah sam znao da lažeš.
– Kako si znao?
– Još od malena znam da ne mogu verovati onome ko mi najpre kaže naravno.
– Zar sam ja upotrebio tu reč?
– Naravno.

 

 

~~~Jednog su dana razbojnici oteli petogodišnjeg dečaka i spalili selo

u kome je  živeo. Kad se otac vratio, video je zgarište i učinilo mu se

da je ugljenisano dečije telo njegov sin. Plačući i čupajući kosu spalio

je dečije telo, sakupio pepeo u jednu vrećicu i stalno je nosio sa sobom.
Jednog je dana, međutim, njegov pravi sin pobegao od razbojnika i

vratio se kući. Pokucao je na očeva vrata. Otac koji je još uvek plakao

i nosio vrećicu s pepelom sa sobom, upitao je: „Ko je tamo?“
„Tata, ja sam, tvoj sin. Otvori vrata.“
Otac je pomislio da se neki obestan dečak s njime šali.

Viknuo mu je neka odlazi i nastavio je plakati. Dečak je uporno kucao,

ali otac nije otvarao vrata. Nakon nekog vremena dečak je otišao.

Otac i sin više se nikada nisu videli.
Na kraju je mudrac dodao: „Smatraš li nešto istinom, ako se

toga previše držiš, kada sama istina dođe na tvoja vrata, nećeš joj otvoriti“.

 

 

~~~Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu.

Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.

„Ne treba nam dugo“ – odgovoriše ribari.

„A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?“

Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.

„Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom?“

„Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom a popodne siestu

provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se sa prijateljima,

popijemo poneko piće i otpevamo par pesama. Naš je život ispunjen.“

Gospodin turista im predloži: „Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu

i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod.“

„I šta onda?“

„Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod,

pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati

direktno sa velikim poizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih.

Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Mexico City, Los Angeles ili čak New York!

Iz tih gradova možete voditi svoj veliki novi posao!“

„Koliko bi nam vremena trebalo za to?“

„Dvadeset do dvadeset pet godina“.
„I onda?“

„Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana,

možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!“

„Milione? Stvarno? A onda?“

„Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo,

ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom

a večeri s prijateljima uz piće i pesmu.“

„Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada.

Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?“ – upitaše Meksikanci.

Pouka: U životu uvek moraš znati gde si se uputio jer, možda si već tamo!!!

 

 

~~~Čovek je gledao decu koja su na obali zidala kulu od peska.

Kada su završila zamišljenu kulu za koju su potrošila mnogo vremena i  strpljenja,

veliki talas je “poravnao” kulu sa plažom. Čovek je očekivao suze i bes.

Deca su sela, uhvatila se za ruke i počela da se smeju!

Uskoro su počela da grade novu kulu.

Rekao je sebi: „Od dece sam naučio veoma važnu životnu lekciju.

Sve stvari u našem životu, koje stvaramo dugo vremena i s mnogo
energije,
stvorene su od peska. Trajni su samo naši odnosi s ljudima.

 

 

~~~Jedan profesor medicine je postavio pitanje svojim studentima.

“Otac ima sifilis,majka ima tuberkolozu.Zajedno već imaju

četvoro dece.Prvo je slepo,drugo je umrlo,treće je gluvo.

Majka je opet trudna.Roditelji su voljni za abortus ako biste

vi odlučili da tako treba.Pa,šta mislite da treba uraditi?“

Većina studenata se odlučila za abortus.

“Čestitam“ reče profesor

“Upravo ste ubili Betovena“.

 

 

~~~Neki se  čovek zaustavio ispred cvećare kako bi naručio i poslao cveće

za svoju majku, udaljenu 320 kilometara. Kada je izašao iz automobila primetio

je uplakanu devojčicu koja je sedela  na ivici trotoara. Upitao ju je u čemu je

problem, a ona je odgovorila: “Htela sam da kupim crvenu ružu za mamu,

ali nemam dovoljno …novca.”Čovek se nasmešio i rekao: “Dođi, kupićemo

ružu za tvoju mamu.”Naručio je cveće za svoju majku i kupio ružu devojčici.

Na izlazu iz cvećare ponudio joj je da je odveze majci.

Devojčica je rekla: “Važi, ako možete. Povezite me.”Zatim ga je vodila do

groblja gdje je položila ružu na svež grob. Čovek se vratio u cvećaru,

opozvao isporuku, uzeo cveće koje je platio i odvezao se

320 kilometara do kuće svoje majke.
UVEK MOŽEMO PRONAĆI VREME DA STIGNEMO DO VOLJENIH.

 

 

~~~Jednog je dana imucni otac poveo
svoga sina da provede noc s jako siroma…snom porodicom, s ciljem da mu
pokaze kako zive ljudi koji nemaju mnogo novaca za trosenje.
Na povratku kuci, otac upita sina sta misli o tom iskustvu, a sin odgovori:

To je bilo jako lepo iskustvo, oce.
Naucio sam da mi imamo jednog psa, a oni imaju cetiri, mi imamo jako lep
bazen ali oni imaju rijeku, mi imamo suncani krov ali oni imaju nebo sa
zvijezdama i mjesecom, mi imamo veliku terasu s predivnim vrtom ali oni imaju sumu.
Dok je dijete govorilo, otac je ostao bez daha slusajuci sta mu sin prica.
Tada dijete doda: Hvala ti sto si mi pokazao kako smo siromasni!

 

~~~Osoba, mladic je oficir i njegovo ime je Dzon Blanckort. „Ustao je, kaze, sa svoga

sedista sa klupe na kojoj je sedeo  na Glavnoj Centralnoj stanici u Njujorku ,

zategao svoju vojnicku uniformu i poceo da pazljivo posmatra masu ljudi koja

se kretala kroz veliku Glavnu  Centralnu Stanicu u Njujorku.

Trazio je devojku koju  nije  poznavalo ali ciji lik nije mogao da zna.

Devojku sa crvenom ruzom. Njegovo interesovanje za ovu devojku

pocelo je 13 meseci ranije u jednoj biblioteci na Floridi.

Kad je sa police uzeo jednu knjigu, zainteresovao se ne za onim sto

je bio sadrzaj te knjige, sa tekstom u toj knjizi, vec sa zabeleskama

koje su se nalazile na margini skoro svake stranice.

Bio je to vrlo lep rukopis i on je zakljucio da iza tog rukopisa

stoji jedno bice koje je promisljena dusa i jedan duboki um.

Na prvoj strani knjige nasao je cak ime i prezime prethodnog vlasnika.

To je bila gospodjica Kolis Mejhel. Potrosio je dosta vremena i truda

i pronasao je cak i njenu adresu. Zivela je u gradu Njujorku.

Napisao joj je pismo u kojem se pretstavio i pozvao je da se dopisuju.

Sledeceg dana, dogodilo se, da je bio stavljen u brod i odvezen u Evropu

kao vojnik na front Drugog svetskog rata. Sledece cele godine i jos jednog

meseca, dakle 13 meseci, dvoje se dopisivalo i upoznavalo preko pisama.

Svako slovo padalo je na plodno tlo. Zapocela je romansa.

Blancard je u jednom pismu, pri kraju 13 meseci zatrazio sliku

ali devojka je odbila da je posalje. Njemu je to bilo jos privlacnije.

Ona je smatrala da, ako je on zaista zainteresovan, nece puno znaciti za

njega kako ona izgleda. Kad je dosao konacni dan da se vrati iz Evrope sa fronta,

dogovorili su se za njihov prvi sastanak. 7 sati uvece na velikoj Glavnoj

Centralnoj Stanici u Njujorku. “ Prepoznaces me“, – pisala je devojka“ –

po crvenoj ruzi koju cu nositi na mom reveru.“ Itako, u 7 sati uvece on je bio

na stanici i trazio ocima devojku koju je njegovo volelo ali cije lice nikada do tada nije video.

I sada, autor knjige, „Ljudi sa crvenom ruzom“ kaze, dopusticu da sam Blancard

prica sta se na stanici dogodilo prilikom susreta.

„Mlada osoba isla je prema meni; bila je visoka i vitka .

Njena plava kosa padala je u uvojcima na ramena , njene oci su bile

plave kao neki cvetovi. Crte lica bile su besprekorne i njene usne su

odrazavale cvrstinu ali i odlucnost.

Obucena je bila u svetlozeleni kostim i izgledala je kao prolece koje je ozivelo.

Krenuo sam ka njoj potpuno zaboravivsi da ona na reveru svog odela

nema crvenu ruzu. Dok sam joj prilazio mali provokativni osmeh je presao

preko njenih usana i rekla je samo: „Mornaru, da li ti i ja idemo u istom smeru“.

„Skoro nekontrolisano, – pise mladic dalje, – nacinio sam jos samo jedan

korak ka njoj a onda, tacno iz nje , ugledao sam Polis Mejhel,

osobu koja je na svom reveru imala crvenu ruzu.

Stajala je upravo nekako iza ove prekrasne devojke.Na sebi je imala prosedu kosu

koja je bila sakupljena i pritisnuta veciznosenim sesirom.

Bila je okruglog lica a i tela, isto tako. Na nogama su bile cipele sa

niskim potpeticama. Devojka u zelenom kostimu odlazila je vrlo brzo.

Osetio sam se u tom trenutku kao da sam se razdvojio na pola.

Tako me je zelja vukla da sledim devojku u zelenom kostimu

ali ipak moja teznja za zenom ciji je duh tako bio spojen s mojim

i obuzeo moj, bila je tako duboka. I ona je tu stajala.

Njeno bledo i okruglo lice bilo je plemenito i osecajno;

njene sive oci su imale svetlucavi i svetli sjaj. Nisam oklevao.

Podigao sam u svojoj ruci knjigu sa sivim koricama

– to je bio znak prepoznavanja sa moje strane.

I sada sam shvatio da to i ne treba da bude ljubav vec nesto posebno,

nesto cak i bolje od ljubavi.

Prijateljstvo za koje sam bio i morao biti uvek zahvalan.

Ispravio sam se kao pravi vojnik , otpozdravio i pruzio knjigu zeni a,

i ako dok sam govorio, osecao sam neku gorcinu razocarenja.

Ja sam porucnik Dzon Blancard a vi biste morali biti gospodjica Mejhel.

Tako mi je drago da smo se nasli ovde na ovoj stanici.

Da li biste prihvatili da vas izvedem na veceru?“

Zenino lice se rasteglo u prijatan osmeh.

„Ja ne znam sta sve ovo treba da znaci, mladicu“ – odgovorila je.

“ Ali mlada dama u zelenom kompletu koja je upravo ovuda otisla,

zamolila me je da stavim ovu crvenu ruzu na moj kaput.

I rekla je da ako me pozovete na veceru,

da vam kazem da vas ona ceka u velikom restoranu preko puta.

Ona je kazala da mene upotrebljava kao neku vrstu testa.“

 

Nije tesko razumeti mudrost ove devojke, gospodjice Mejhel.

Prava vrednost ljudske duse se vidi u odgovoru na neprivlacno.

Neko je napisao: „kazi mi koga volis i ja cu ti kazati ko si“.

 

~~~Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas supruznik

dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti

da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju. Prava je istina

da ne postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada?

Tvoj zivot ce uvek biti ispunjen teskocama.

Zato, prestani da cekas…
Da otplatis kola.
Da kupis novu kucu ili automobil.
Da ti deca odu od kuce.
Da se vratis na studije.
Da zavrsis studije.
Da izgubis 10 kg.
Da dobijes 10 kg.
Da se ozenis (udas).
Da se razvedes.
Da dobijes decu.
Da odes u penziju.
Da dodje leto.
Da dodje prolece.
Da dodje zima.
Da dodje jesen.
Da umres.

Nema boljeg trenutka za srecu od ovog.

30f74203a99697e3b8bb38a171d2b054

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Статистике блога

  • 850,485 hits
%d bloggers like this: