Anegdote

182888434839367990_HR6VyhiB_c

Albert Ajnštajn je bio svedok na venčanju jednog svog prijatelja i nekoliko godina kasnije mladi par je došao da mu „predstavi“ svog osamnaestomesečnog sina. Ugledavši Ajnštajna, dete se, verovatno uplašeno njegovom belom razbarušenom kosom, dade u plakanje. Roditelji su bili zbunjeni. Međutim, veliki naučnik se veselo nasmeja i pogladivši dete po glavi reče:
– Ti si prvi koji mi je za poslednjih dvadeset godina iskreno kazao šta misli o meni.

 

Na zabavi kod jedne otmene pariške dame pristupi uobraženi plemić Dumasu i bezobrazno ga upita:
– Oprostite, gospodine Dumas, da li je istina da je vaš otac mulat?
– Istina.
– Dakle, vaš je deda  bio crnac.
– Da.
– I šta je bio vaš pradeda?
– Majmun.
Plemić se počne grohotom smejati, ali mu Dumas ozbiljno uzvrati:
– Da, da kao što vidite, moje poreklo se završava tamo gde vaše počinje.

 

Na engleskom dvoru  Mark Tven  je bio na večeri pored neke ledi koja je visoko dizala nos  i frktala što su ga postavili pored nje da sedi.
On  joj jednog trenutka prošapta :
-Miledi, da li biste spavali sa mnom za milion funti.
Ona pomisli na nagomilane dugove, na bal  na kome neće imati novu haljinu i nakit, i uzdišući kaže  DA.
-A da li biste za  1 funtu?
-Šta vi mislilte, ko sam ja?
-Ko ste, to sad znamo, još da se dogovorimo oko cene.

 

Fizičar Paskal se vratio kasno kući jedne noći i kada je zazvonio na vrata pospani sluga ga nije prepoznao. Sluga upita poznatog naučnika:

– Koga tražite, gospodine?

Rasejani Paskal odgovori:

– Gospodina Paskala…

– Izvinite, nije kod kuće.

– Ništa, ništa, navratiću drugi put. – odgovori naučnik i produži dalje.

 

Iako nije bio talenat za muziku, Ajnštajn je volio da svira violinu sa poznatim orkestrima. Jednom prilikom, očito iznerviran Ajnštajnovim pogrešnim brojanjem taktova, dirigent je viknuo:

– Ajnštajne, nauči da brojiš!

 

U svom kubističkom periodu Pikaso je zaželeo da čuje mišljenje slavnog vajara Rodena. Zamolio je svoje prijatelje pesnike Maksa Žakoba i Gijoma Apolinera da ga odvedu Rodenu da bi mu pokazao svoje prvo kubističko delo.
– Maestro – obrati mu se Pikaso kad su stigli u njegov atelje – nadam se da vam se ovo platno dopada. Nisam ga još potpisao jer želim najpre da čujem vaše mišljenje.
Roden uze sliku, razgleda je sa svih strana, okrete se Pikasu i reče:
– Što se mene tiče, mladiću, smatram da bi trebalo da je potpišete. Ako ni zbog čega drugog, onda bar da bi ljudi znali kako da je okače.

 

Posle veoma uspešne premijere jedne od svojih komedija Oskar Vajld je u foajeu pozorišta primao čestitke i bukete cveća od mnogobrojnih obožavatelja. Usred gužve prišao mu je neki čovek i, da bi ga ponizio, pružio mu glavicu trulog kupusa.
– Hvala vam, dragi prijatelju – rekao je Vajld primajući kupus kao da je najdivniji cvetak – kad god ga pomirišem, setiću se vas.

 

Šarl de Gol (1890-1971), francuski general, državnik i predsednik Republike, jednom je u trenutku razočaranja uzviknuo: „Kako se može vladati narodom koji ima 350 vrsta sireva?!“

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Статистике блога

  • 905,302 hits
%d bloggers like this: