Zanimljivosti o piscima (2.)

Branislav Nušić , najduhovitiji čovek Balkana, kako ga je nazvala

evropska kritika,

izazivao je graju i smeh gde god bi se pojavio.

Tako je jednom za vreme demonstracija

hteo na konju da uđe u Ministarstvo spoljnih poslova.

Kada ga je poslužitelj Jova kumio i molio

da to ne čini, on mu je uzvratio: “More pusti, Jovo, nije ovo

ni prvi ni poslednji konj koji ulazi

u Ministarstvo inostranih dela!” Svemu je pronalazio smešnu

stranu i šalio se kako na tuđ,

tako i na svoj račun. Međutim, kada je 1915. godine na

bojištu izgubio sina Strahinju-Bana,

smeha je u njegovom srcu nestalo. Podigao mu je spomenik

knjigom “Devetstopetnaesta”

i tek nakon desetak godina počeo opet da stvara.

Tada su i nastali njegovi najbolji

pozorišni komadi: “Gospođa ministarka”, “Mister dolar”,

“Ožalošćena porodica”, “Dr”,

“Pokojnik” i drugi. U to vreme je bio najpopularniji jugoslovenski pisac.

Jovan Dučić  se nikada nije ženio, ali pratile su ga u stopu priče o

brojnim vezama i vanbračnoj deci.

Malo je poznato da je svom velikom kolegi i prijatelju,

Aleksi Šantiću preoteo verenicu,

iz hira ili kratkotrajne zaljubljenosti to niko nikada nije saznao.

Dučić je nakon odlaska u

diplomatiju prekinuo svaki kontakt sa tom devojkom, ostao je i bez nje i bez prijatelja.

-Pravo ime Branka Radičevića bilo je Aleksije .

-Kako je velikom  Dostojevskom bilo u zatvoru, opisao je u drugom

pismu svome bratu, iz februara 1854. godine: „Koliko sam iz tamnice poneo

narodnih likova i karaktera! Koliko skitnica i razbojnika, uopšte, svega

tamnog i zlosrećnog. Biće dovoljno za čitave tomove. Kakav neobičan svet!

U celini, to vreme za mene nije bilo izgubljeno. Ako nisam upoznao Rusiju,

onda sam narod ruski sasvim dobro upoznao, tako dobro da ga malo njih zna kao ja.“

Branislav Nušić  šetao se u zatvorskom dvorištu zajedno sa ubicama, lopovima i kockarima.

To je bilo zanimljivo iskustvo za jednog pisca. Posle ovih šetnji, dobijao je

kao jedinu lektiru Bibliju, čije je stranice tako dobro proučio, kako je kasnije pričao,

da je mogao da drži crkvene propovedi.

-Prilikom reizbora na Filozofskom fakultetu ,Meša Selimović nije prošao.

Njegov protivkandidat Boško Novaković imao je, po oceni komisije, značajnije radove.

Ostao je bez posla. Zabeležio je rezignirano:

„Meni je otkazano poverenje. Nikad nisam saznao zašto. I ja sam četiri godine bio

bez posla, bez zaposlenja ikakvog, i vrlo teško sam živio sa porodicom…

I te četiri godine sam radio razne poslove, koji nisu imali nimalo veze

sa književnošću, da bih prehranio porodicu…“

-SVEDOCI su zabeležili detalj da je u omiljenoj Sremčevoj kafani „Orač“,

piscu „Zone Zamfirove“ održan četrdesetodnevni pomen.

Gazda kafane Antonović priredio je daću. Na stalnom Sremčevom stolu

stajala je čaša sa vinom, a prijatelji su tiho jecali.

 

-Čuveni pisac  Aleksandar Dima imao je u svojoj kući minijaturni

zoološki vrt i sve je životinje krstio imenima znamenitih ljudi. Na primer,

petla je nazvao Cezar, papigu Kleopatra, mačku Katarina i slično.

Tu svoju pasiju znao je ovako obrazlagati:
– Zbog toga što mrzim zveri, volim životinje .

 

Džordž Bernard Šo, koji je bio jako mršav, i pisac

Džilbert Česterston, koji je bio neobično debeo čovjek,

svakom prilikom su izazivali jedan drugoga. Jednog dana

reče debeli Česterston mršavku:
– Kad god Vas čovek pogleda pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad!
– A kad čovek pogleda Vas, pomislio bi da ste za to krivi VI! – uzvrati Šo.

 

-Na ulicama mnogi prolaznici su se zaustavljali, glasno

izgovarajući: „Gle,Branko Ćopić! Eno Branko! Pogledajte,

ono je Branko Ćopić!“ To ga je nerviralo. Jednom čak nije

mogao da se uzdrži, već jednoj sredovečnoj ženi

ljutito uzvratio: „Pa sta ako je Ćopić, nije medjed!“

 

-Elem,Nušić  je, priča tako otprilike ide, često,

gotovo svakodnevno sretao na ulici nekog starijeg gospodina

koji mu se usrdno javljao. Naravno, i Nušić se njemu odjavljivao.

Sve bi bilo u redu, da se ovaj Nušiću nije svakodnevno

obraćao sa: „Dobar dan, gos’n Đoko“. Pošto je to potrajalo,

komediograf ne izdrža no ga jednog dana zadrža,

te mu reče: „Izvinite gospodine, ali vi mene držite za Đoku, a ja sam Brana.“

Advertisements

4 коментара (+додајте свој?)

  1. agroekonomija
    сеп 28, 2012 @ 19:21:01

    Divan blog! Svaka čast autoru!

    Одговор

  2. kontesanera
    нов 10, 2012 @ 20:55:06

    …ali vi mene drzite za Djoku! :)))))
    Odusevljena sam!

    Одговор

  3. ThinkBlog
    нов 10, 2012 @ 23:47:28

    I ja sam se toj anegdoti od srca nasmejala 🙂

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Статистике блога

  • 848,036 hits
%d bloggers like this: